Članica radne grupe za izgradnju Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Slavica Ševkušić, izjavila je danas da će konkurs za uspostavljanje tog centra uskoro biti raspisan. Ona je istakla da je važno da se oko toga usaglase sve porodice nastradalih.
Ševkušić je naglasila da je multidisciplinarni tim već sastavio programske smernice za raspisivanje konkursa. Ovaj konkurs bi trebao da bude dvostepeni, međunarodni, anonimni, a sa ciljem da se obezbede najbolja rešenja za arhitektonsku i urbanističku koncepciju memorijalnog centra. Prema njenim rečima, konkurs bi mogao biti raspisan relativno uskoro, u mogućem okviru jeseni.
„Tekst smernica je preliminarnog karaktera i potrebno je da se slože sve porodice. Ovaj proces uključuje analize konsultacija sa različitim ciljnim grupama, uključujući porodice i rodbinu žrtava, zaposlene u školi, sadašnje i bivše učenike, kao i roditelje onih učenika koji pohađaju školu. Očekujemo da saznamo mišljenje ovih grupa, što će biti ključno za finalizaciju smernica“, rekla je Ševkušić.
Ciljne grupe su upitane o važnosti i simbolici Memorijalnog centra. „Pitali smo ih šta bi za njih značio ovaj centar i koju poruku treba da pošalje društvu. Naša namera je da centar ne bude samo spomenik, već svetionik opomene, koji će podsećati na to da se ovakve tragedije ne smeju ponoviti“, istakla je ona.
Ševkušić je naglasila da se centar treba posvetiti promovisanja univerzalnih ljudskih vrednosti, kao i vrline koje su krasile decu koja su izgubila život u ovom stravičnom incidentu. „Memorijalni centar treba da bude mesto koje ukazuje na vrednosti koje zaslužuju svako dete, ali i da služi kao preventiva protiv budućeg nasilja“, dodala je ona.
Podsetila je da je multidisciplinarni tim formiran u saradnji sa porodicama žrtava i da ima podršku vlade Republike Srbije. Njihova kontinuirana angažovanost usmerena je ka uspostavljanju memorijalnog centra na mestu gde su stradala deca i Dragan.
Ovaj proces je izrazito emotivan i zahteva pažljivo razmatranje potreba i osećanja svih uključenih strana. Ševkušić je podvukla da je bol roditelja i porodica nastradalih veoma subjektivan i kompleksan te da svaki korak mora biti usmeren ka njihovu razumevanju i podršci.
Kroz ovaj memorijalni centar, zajednica želi da izrazi solidarnost prema porodicama žrtava, kao i da ostvari prostor koji će biti posvećen sećanju na izgubljene živote. Osim što će poslužiti kao mesto sećanja, centar će, prema ideji Ševkušić, pružiti priliku za edukaciju i podizanje svesti o problemima nasilja, što bi moglo doprineti izgradnji sigurnijeg društva.
U razgovoru sa članovima porodica nastradalih, članovi radne grupe dolaze do dragocenih informacija koje mogu pomoći u oblikovanju budućeg memorijalnog centra. Njihovi stavovi i želje će biti ugrađeni u konačni oblik koji će centar poprimiti.
Ceo proces izgradnje memorijalnog centra predstavlja važan korak ka prevazilaženju bolnih uspomena i davanju nečega pozitivnog društvu, što može poslužiti kao inspiracija za bolje sutra. Ovo osmišljavanje nije samo o sahranjenju prošlosti, već o stvaranju prostora koji će omogućiti umirenje, a istovremeno pozvati na osvešćivanje o važnosti ljudskih života.
Radna grupa se nada da će uspeti da stvori mesto koje će biti trajni podsetnik na tragične događaje, ali i simbol nade i zajedništva koja može pomoći u izgradnji boljeg društva u budućnosti.
