Poljoprivreda Evropske unije suočava se sa ozbiljnim finansijskim gubicima usled klimatskih promena, što je potvrdila nedavno objavljena zajednička analiza Evropske investicione banke i Evropske komisije. Očekuje se da EU godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog ekstremnih vremenskih uslova, a značajan deo tih gubitaka nije pokriven osiguranjem. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za transformacijom poljoprivrednih politika u regionu kako bi se obezbedila stabilnost i održivost proizvodnje hrane.
Ekstremni vremenski uslovi, poput suša i poplava, već su doveli do gubitaka od oko 6% ukupne poljoprivredne proizvodnje u EU. Prema procenama, ovi gubici bi mogli da porastu na čak 40 milijardi evra godišnje do 2050. godine. Ove promene u klimi ne samo da prete blagostanju poljoprivrednika, već i bezbednosti snabdevanja hranom u Evropi, u trenutku kada se kontinent suočava s izazovima u lancima isporuke usled raznih globalnih šokova.
Reakcija Brisela na sve prisutnije izazove dolazi nakon što su poljoprivrednici širom EU izrazili nezadovoljstvo uslovima u kojima rade. U cilju poboljšanja situacije, Evropska komisija najavila je pojednostavljivanje pravila za finansiranje poljoprivrednika. Ova strategija je deo šireg plana za održiviju poljoprivrednu politiku kojom će se pokušati smanjiti uticaj klimatskih promena na sektor.
Evropski komesar za poljoprivredu, Kristof Hansen, istakao je zabrinutost da bi klimatski rizici mogli dodatno otežati pristup poljoprivrednicima finansijskim sredstvima. Banke postaju sve opreznije u vezi s kreditiranjem sektora koji je na udaru sve ekstremnijih vremenskih uslova. U takvoj situaciji, poljoprivrednici se suočavaju s dodatnim izazovima koji se tiču održivosti njihovih poslovanja.
U cilju ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena, autori analize predlažu različita rešenja. Jedan od poteza koji se ističe je uvođenje obveznica za slučaj katastrofe, što može pomoći u trenutnim krizi. Takođe, javno-privatni reosiguravajući mehanizmi bili bi snažna podrška poljoprivrednicima prilikom suočavanja s posledicama ekstremnih vremenskih uslova. Osim toga, predlaže se osnivanje fonda za brzi odgovor na krize, čime bi se omogućila efikasnija pomoć poljoprivrednicima u trenucima kada su najviše pogođeni.
Klimatsko osiguranje predstavlja još jedan od bitnih mehanizama koji bi mogao da poboljša situaciju. Danas je pokrivenost klimatskim osiguranjem veoma niska, a potrebna su dodatna ulaganja i strategije kako bi se povećao broj poljoprivrednika koji imaju pristup ovom obliku zaštite. Osiguranje bi moglo da pomogne u smanjenju rizika i obezbeđivanju potrebnih sredstava za oporavak nakon nepogoda.
U svetlu ovih izazova, važno je da Evropska unija preduzme konkretne i efikasne mere koje će pomoći u prilagođavanju poljoprivrede novim klimatskim uslovima. Očekivanja su da će brzo delovanje u ovoj oblasti ne samo zaštititi poljoprivrednike, već i osigurati stabilnost i sigurnost snabdevanja hranom za sve građane EU. U konačnici, odgovor na klimatske promene u poljoprivredi zahteva zajednički napor svih aktera, uključujući vlade, banke, poljoprivrednike i potrošače. Naredni koraci u politici i finansiranju biće ključni za oporavak i prilagođavanje ovog sektora u suočavanju s izazovima koje donosi promena klime.
