U februaru 2024. godine, godišnja inflacija u Crnoj Gori zadržala se na nivou od 2,8 odsto, koji je isti kao u januaru. Prema podacima koje je danas objavila crnogorska Uprava za statistiku (Monstat), ova stopa inflacije predstavlja najviši iznos od jula 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na stabilnost inflatornih pritisaka, ali i na rast cena koji mogu uticati na životni standard građana.
Analizirajući pojedinačne kategorije, cena hrane i pića zabeležila je rast od 0,7 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Primetni su i značajni porasti kod alkoholnih pića i duvana, koji su poskupeli za 6,3 odsto, dok su stambeno-komunalne usluge imale porast cena od 5,3 odsto. Pored toga, cene u sektoru rekreacije i kulture porasle su za 7,4 odsto, što može ukazivati na veće interesovanje građana za kulturne i rekreativne aktivnosti. Usluge u restoranima i hotelima zabeležile su rast od 6,6 odsto, što može biti rezultat postpandemijskog oporavka turizma i ugostiteljstva.
Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,4 odsto u odnosu na januar 2024. godine. Ove promene ukazuju na to da inflacija ne pokazuje znake opadanja, što može biti zabrinjavajuće za potrošače. Istovremeno, u februaru su najviše porasle cene u kategorijama zdravlja, gde je zabeležen rast od 3,5 odsto, kao i u prevozu sa porastom od 1,6 odsto. Stambeno-komunalne usluge su porasle za 0,7 odsto, dok su rekreacija i kultura zabeležile rast cena od 0,6 odsto.
Međutim, u istom periodu došlo je do smanjenja cena u nekim kategorijama. Cene odeće i obuće pale su za 1,7 odsto, što može ukazivati na sezonske sniženja ili smanjenje potražnje. Usluge u restoranima i hotelima zabeležile su pad od 0,6 odsto, dok su cene u oblasti komunikacija smanjene za 0,1 odsto. Ove korekcije cena mogu pružiti lakše uslove za potrošače u određenim sektorima, iako su ukupni inflatorni trendovi i dalje prisutni.
Inflacija u Crnoj Gori postaje tema koja privlači sve veću pažnju, posebno s obzirom na to da se ekonomski parametri i troškovi života mogu znatno promeniti. Građani često osećaju teret povećanih troškova, posebno kada su u pitanju osnovne životne namirnice i usluge. Ekonomski analitičari ukazuju na to da inflacija može negativno uticati na kupovnu moć građana, simbolizujući prekid u njihovim svakodnevnim navikama i potrebama.
Vlasti i ekonomski stručnjaci imaju izazov da pronađu rešenja za upravljanje inflacionim pritiscima, kako bi se osiguralo da se neugodni efekti ovih promena ne prenesu na najranjivije grupe. U tom kontekstu, važno je pratiti razvoj ekonomske situacije i sprovoditi strategije koje bi mogle pomoći u stabilizaciji cena.
U sledećim mesecima, očekuje se da će inflacija ostati u fokusu javnosti, kao i potencijalnih mera koje bi mogle biti uvedene kako bi se ublažili efekti rasta cena na životni standard građana Crne Gore. Analize i evaluacije trenutne situacije biće neophodne kako bi se stvorile osnove za buduće ekonomske prognoze i moguće promene u fiskalnom ili monetarnom okviru. Građani i ekonomisti pažljivo prate razvoj ovih događaja, nadajući se da će se situacija stabilizovati.
