Ljubinka Bobić, srpska glumica, rođena je 2. januara 1897. u Kruševcu i bila je jedna od najpoznatijih diva srpskog pozorišta. Njen talenat za glumu otkrio je Branislav Nušić tokom Prvog svetskog rata, nakon čega je postala član Narodnog pozorišta u Beogradu.
Tokom Drugog svetskog rata, Ljubinka Bobić pokazala je hrabrost kada je odbila da glumi u okupiranom Beogradu. Odbila je ulogu u predstavi „Tartif“ i obrazložila svoju odluku Nemcima, rekavši da neće zasmejavati srpski narod dok trpi pod okupacijom. Nakon incidenta, delila je sudbinu svog naroda u siromaštvu i teškim vremenima.
Ljubinka Bobić je najpoznatija po ulozi Živke ministarke, koju je igrala više od 200 puta. Kritičari su je smatrali dostojnom naslednicom Žanke Stokić u ovoj ulozi. Tokom svoje karijere, igrala je različite uloge, od vragolastih do dubokih i složenih, te je napisala pet dramskih tekstova. Takođe, ostvarila je nezaboravne uloge u filmovima kao što su „Pop Ćira i pop Spira“ i „Gospođa ministarka“.
Poznata je i po svom nekonvencionalnom duhu i boemskom načinu života. Nikada se nije udavala, ali su njena ljubavna interesovanja za Vladislava Ribnikara, Miloša Crnjanskog i Radeta Drainca bile tema razgovora. Bobić je ispričala brojne anegdote o svojim ljubavnim vezama, ali nikada se nije u potpunosti posvetila braku.
Ljubinka Bobić je preminula 3. decembra 1978. godine u Beogradu, ostavljajući iza sebe bogato nasleđe u srpskoj kulturi. Njeno ime danas nosi ulica i nagrada za komediju, a njena slika se nalazi na poštanskoj marki i bisti na Trgu glumaca. Iako je penzionisana 1960. godine, nikada nije prihvatila titulu penzionera, već je nastavila da igra i bude aktivan deo pozorišta.
Ljubavna veza s pesnikom Milošem Crnjanskim nije potrajala zbog njihovih razlika u načinu života, dok je sa Radetom Draincem imala burnu vezu koja se završila nesuglasicama. Bobić je ostala vernu svojoj publici do kraja života, ne priznajući penziju i nastavljajući da igra i bude deo pozorišne zajednice.
Njeno bogato nasleđe i doprinos srpskoj kulturi i pozorištu čini je nezaboravnom divom srpskog teatra, čije se ime i dela i danas pamte i poštuju.
