Naučnici sa Univerziteta u Mančesteru upozoravaju na rastuću pretnju gljivica koje izazivaju infekcije, posebno „Aspergilusa“, a koja bi se mogla značajno širiti na nove regione sveta zbog klimatskih promena. Istraživanje je pokazalo da bi se sa porastom temperature i promenama u ekosistemima, ove gljivice mogle proširiti na delove Severne Amerike, Evrope, Kine i Rusije. Ovi nalazi podržavaju sve veću zabrinutost oko efekata klimatske krize na zdravstvo i ekosisteme.
Tokom istraživanja, tim naučnika koristio je kompjuterske simulacije kako bi mapirao moguće buduće širenje „Aspergilusa“. Ova gljivica je prisutna širom sveta i može prouzrokovati ozbiljnu bolest nazvanu aspergiloza, koja najčešće utiče na pluća. Pored opasnosti po ljudsko zdravlje, istraživači ističu da će širenje ovih patogena verovatno uticati na mnoge ekosisteme.
Jedan od vodećih autora studije, Norman van Rijn, naglašava da su gljivice često zanemarene u poređenju sa virusima i parazitima, a dodao je da rezultati istraživanja ukazuju na to da će gljivični patogeni uticati na većinu područja sveta u budućnosti. Van Rijn, koji se bavi istraživanjem klimatskih promena i zaraznih bolesti, istakao je važnost razumevanja potencijalnih pretnji koje nosi širenje ovih infekcija usled globalnog zagrevanja.
Aspergiloza, bolest izazvana ovom gljivicom, može biti smrtonosna, posebno za oslabljene osobe ili one sa hroničnim oboljenjima. Zbog povećanja globalnih temperatura i promena u vlažnosti vazduha, uslovi za rast i širenje ovih gljivica postaju sve povoljni. Čak i u podeblima gde su temperature stabilne, promene vremenskih obrazaca mogu stvoriti nove ekosisteme koji omogućavaju gljivicama da se šire.
Epidemiolozi upozoravaju da su gljivične infekcije već postale ozbiljan zdravstveni problem, posebno u bolnicama i među osobama sa oslabljenim imunitetom. U skladu s tim, važno je da zdravstveni sistemi budu spremni da se suoče sa ovim izazovima, kako bi zaštitili najranjivije grupe. U mnogim zemljama već postoji povećana svest o gljivičnim infekcijama, ali istraživači smatraju da će biti potrebno mnogo više napora u pristupu prevenciji i kontrolisanju ovih bolesti.
Očekuje se da će dodatna istraživanja pomoći u razvoju vakcina i tretmana koji bi mogli efikasnije da se bore protiv ovih infekcija. Takođe, sagledavanje uticaja klimatskih promena na širenje gljivičnih patogena postaje ključno za javno zdravstvo, posebno kako se svet suočava sa sve većim izazovima povezanih sa klimatskim promenama.
Van Rijn i njegov tim istraživača nastavljaju da rade na razvoju modela koji bi omogućili bolje razumevanje kako klimatske promene utiču na širenje ovih gljivica. Njihovi nalazi potvrđuju potrebu za uključivanjem pitanja zdravlja u šire diskusije o klimatskim promenama, jer zanemarivanje ove teme može imati dugoročne posledice po globalno zdravlje.
U tom smislu, važno je da šira javnost bude informisana i svesna mogućih rizika povezanih sa gljivičnim infekcijama kako bi se usvojili preventivni mehanizmi. Takođe, neophodno je podići svest o značaju praćenja dešavanja vezanih za klimatske promene i njihovog uticaja na ljudsko zdravlje.
Ovaj izveštaj naglašava sveobuhvatnu povezanost između ekoloških promena i ljudskog zdravlja, ukazujući na potrebu za integrisanim pristupom koji će obuhvatiti i zdravstvene i klimatske strategije. U doba kada se suočavamo sa brojnim izazovima, od zaštite životne sredine do očuvanja javnog zdravlja, temeljita istraživanja i svest su ključni za budućnost.
