Ikonični argentinski glečer Perito Moreno, koji se nalazi u Južnom patagonskom ledenom polju, nedavno je doživeo značajne promene. Istraživanja pokazuju da glečer sada doživljava „najznačajnije povlačenje u poslednjih 100 godina“. Ova promjena je rezultat dužeg perioda klimatske nestabilnosti, što je dovelo do povlačenja glečera sa njegovog stjenovitog podnožja.
Glečer je pomenut kao jedan od retkih na svetu koji je bio relativno stabilan, ali sada pokazuje znake ozbiljnog opadanja. Poput dramatičnih slika iz 2020. godine, studija koja je objavljena u časopisu Communications Earth & Environment naglašava „krhku ravnotežu“ ovog značajnog glečera, koji je godinama bio fiksiran u dolini, ali sada gubi kontakt sa stjenovitim tlom ispod, rezultirajući gubitkom leda. Istraživači predviđaju dodatno povlačenje glečera u narednim godinama, što može iznositi još nekoliko kilometara.
Moric Koh, doktorand na Univerzitetu Fridrih-Aleksander u Erlangenu-Nirnbergu i jedan od autora studije, objašnjava da je ovo povlačenje posledica dugotrajne klimatske nestabilnosti. „Verujemo da se povlačenje koje sada vidimo dogodilo zbog klimatskih promena koje traju više od decenije“, rekao je. On napominje da sada doživljavamo odloženu reakciju na ove klimatske promene, jer glečer polako, ali sigurno gubi svoju ocenu stabilnosti.
Koh i njegov tim sproveli su opsežna terenska istraživanja kako bi prikupili potrebne podatke. Koristili su helikopter sa radarskim uređajem za merenje debljine leda, sonar za istraživanje podvodnog terena i satelitske informacije. Ova istraživanja su neophodna za razumevanje kako se glečer menja i kako će klimatske promene nastaviti uticati na njega.
Svake godine, glečer Perito Moreno privlači stotine hiljada posetilaca, dok je 1981. proglašen za Svetsku baštinu UNESKO-a. Poznat je po spektakularnim „kalvacijama“, kada se veliki komadi leda odvajaju i padaju u jezero Argentino ispod. Međutim, osnovna fizika klimatskih promena nije komplikujuća: toplota topi led, a globalno zagrevanje uzrokuje brže topljenje glečera, ističe Ričard Ali, naučnik za led sa Univerziteta Pensilvanija.
Iako se ljudi često pita kada će glečeri početi da se raspadaju, Ali napominje da je teško precizno predvideti ovaj proces. Glečer Perito Moreno dugo nije pokazivao znake povlačenja dok su većina drugih glečera doživljavala opadanje. Čak i bez klimatskih promena, glečeri prirodno variraju, a stabilni klimatski uslovi obično bi omogućili nakupljanje snega i leda koji bi nadoknadio gubitak.
Topljenje glečera u polarnih područjima ima velike posledice, posebno u smislu povećanja nivoa mora, što može biti opasno za ljude koji žive u obalnim regionima. Iako su promene u Patagoniji dramatične, Ali naglašava važnost razumevanja potencijalnih efekata na velike glečere u Antarktiku.
Glečeri, bez obzira na veličinu, imaju značajan uticaj na lokalne zajednice, doprinoseći oblikovanju pejzaža i pogoršavajući klimatske uslove. Oni su izvor pijaće vode, dok se, s druge strane, njihovo urušavanje može pretvoriti u destruktivne sile koje izazivaju klizišta.
Erin Petit, glaciolog sa Državnog univerziteta Oregon, ukazuje na to da se gubi mnogo malih delova leda širom sveta, a njena nada je da će ljudi početi više ceniti led koji je nekada bio prisutan. „Nadam se da polako stičemo više poštovanja prema ledu koji je nekada bio ovde, čak i ako više nije prisutan“, rekla je Petit.
Ova istraživanja ističu urgentnost problema sa klimatskim promenama i potrebu za proaktvnim koracima u zaštiti glečera i njihovih ekosistema, koji su od suštinskog značaja ne samo za prirodu već i za ljude koji zavise od njih.
