Pet najvećih svetskih naftnih kompanija ostvarilo je profit od 260 milijardi evra od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine. Ova situacija je dovela do dramatičnog povećanja cena energenata i računa domaćinstava, objavila je međunarodna nevladina organizacija Global vitnes.
Kompanije Šel, Britiš petroleoum (BP), Ševron, Ekson mobajl i Total enerži su u pitanju, a britanski energetski divovi Šel i BP su od početka rata ostvarili ukupni profit od 87,4 milijarde evra. Global vitnes procenjuje da je ova suma dovoljna da se pokriju svi računi za struju britanskih domaćinstava u 17 uzastopnih meseci.
Šel je od drugog kvartala 2022. godine do sada zabeležio profit od 54,6 milijardi evra, a BP 32,8 milijardi evra. Međutim, uprkos velikim zaradama, ove kompanije smanjuju svoje ciljeve za zaštitu klime i fokusiraju se na naftne projekte koji im donose visok profit, tvrdi Global vitnes.
Rat u Ukrajini je imao katastrofalne posledice za milione ljudi, od običnih Ukrajinaca koji žive u senci rata do domaćinstava širom Evrope koja se trude da zagreju svoje domove. Viši istraživač za fosilna goriva organizacije Global vitnes, Patrik Galej, istakao je da analiza pokazuje da su, bez obzira na situaciju na linijama fronta, glavni pobednici rata u Ukrajini velike naftne kompanije.
Ova vest uzburkala je javnost, posebno u vreme kada su cene energenata već visoke, a domaćinstva širom Evrope se suočavaju sa porastom računa za struju i grejanje. Mnogi se pitaju da li je moralno da korporacije ostvaruju ogroman profit dok milioni ljudi trpe posledice rata.
Osim toga, postavlja se i pitanje da li bi ove kompanije trebalo da preusmere deo svog profita ka pomoći ugroženim regionima, ili da ulože u razvoj obnovljivih izvora energije. Neki kritičari tvrde da su ove kompanije neodgovorne i da bi trebalo da preuzmu veću društvenu odgovornost, posebno u vreme krize.
Međutim, i pored brojnih kritika, ove kompanije su i dalje usmerene na ostvarivanje profita i povećanje svoje tržišne vrednosti. Njihovi planovi za budućnost uključuju eksploataciju novih naftnih polja i proširenje svojih kapaciteta, umesto preorijentacije ka održivim rešenjima i zaštiti životne sredine.
U međuvremenu, cena nafte i gasa i dalje rastu, što dodatno opterećuje domaćinstva širom sveta. U ovakvoj situaciji, mnogi se nadaju da će vlasti preduzeti mere kako bi zaštitile građane od nepravednih cena energenata i pronašle rešenja za održivu i pristupačnu energiju.
Ukrajinski rat je, između ostalog, prouzrokovao i poremećaje u snabdevanju energentima, što je dovelo do nestašice i u mnogim zemljama. Vlasti su prisiljene da traže alternativne izvore energije kako bi zadovoljile potrebe stanovništva, ali to često dovodi do dodatnih troškova i povećanja cena.
Ova situacija postavlja izazov ne samo za domaćinstva, već i za globalnu ekonomiju i politiku. Kako se cene energenata povećavaju, to može imati ozbiljne posledice na privredu i standard života ljudi širom sveta. Zbog toga je važno da se pronađu održiva rešenja i da se kompanije, vlasti i međunarodne organizacije udruže kako bi se izborile sa ovim izazovima.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, moguće je da će se problemi sa snabdevanjem energijom samo pogoršati u budućnosti. Stoga je važno da se problemi uzrokovani ratom u Ukrajini, kao i povećanje cena energenata, tretiraju kao hitan globalni problem i da se preduzmu konkretne akcije kako bi se zaštitili građani i obezbedila stabilnost na tržištu energenata.
