Na sednici Skupštine Grada Zagreba, koja je počela juče u 9 sati ujutru i završila se noćas u 3 sata, doneta je odluka o promeni naziva ulica koje su nosile imena osoba povezanih sa ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH). Ova odluka usvojena je većinom glasova, i pored ogorčenog protivljenja opozicije.
Preimenovanje ulica obuhvatilo je naselje Ivanja Reka, u okviru Gradske četvrti Peščenica – Žitnjak. Tako je Ulica Vladimira Arka dobila ime po Srećku Lipoharu, hrvatskom branitelju. Ulica Antuna Bonifačića sada se zove Ulica Sidonije Erdodi Rubido, u čast prve hrvatske primadone. Ulica Filipa Lukasa preimenovana je u Ulicu Nade Iveljić, književnice, dok je Ulica Ivana Šarića dobila ime po hrvatskom fudbaleru Josipu Kuži.
Opozicioni odbornik Zlatko Hasanbegović iz Bloka za Hrvatsku kritikovao je ovu odluku, nazivajući je „jugoslavenskim, komunističkim zloduhom“ i upozorio da se time vrši nasrtaj na hrvatsko narodno pamćenje. On je izrazio uverenje da će doći trenutak kada će efekti ovog postupka biti poništeni, ističući da vladajući imaju moć da sprovode svoju volju, ali da će im to možda na kraju doći na naplatu.
Hasanbegović je dodao da se otvara prostor za to da hrvatski velikani, umesto da budu marginalizovani, dobiju ulice koje zaslužuju. Izneo je i upozorenje vladajućim strukturama da „batina ima dva kraja“, ukazujući na moguće posledice njihovih odluka.
Uprkos opoziciji, većina predstavnika vlasti je ističe važnost simboličkog značaja ovih promena, smatrajući ih korakom ka preispitivanju prošlosti i afirmaciji vrednosti koje reflektuju savremeni hrvatski identitet. Ova odluka nije nesporna, budući da su pristalice opozicije izrazile sumnju u motive iza preimenovanja ulica, ukazujući na to da mnoge od promenjenih ulica imaju značajnu kulturnu i istorijsku baštinu.
Gradonačelnik Zagreba, Tomislav Tomašević, podržao je odluku o preimenovanju, naglašavajući da je ovo deo procesa promene svesnosti u društvu i da je važno da se imena ulica usklade s vrednostima moderne Hrvatske. Tomašević je istakao da je preimenovanje ulica neophodno za izgradnju identiteta koji je oslobođen od neprihvatljivih ideologija iz prošlosti.
Dok su neki građani pohvalili ovu promenu, smatrajući je višeznačnom porukom o progresu i pomirenju, drugi su bili skeptični i brinuli se da bi ovakvi potezi mogli dovesti do dubljih podela u društvu. Protesti protiv preimenovanja nisu izostali, a protivnici smatraju da se time gubi deo istorije, bez obzira na to koliko negativno se ta istorija može percipirati.
S obzirom na ovu situaciju, očekuje se da će tema preimenovanja ulica u Zagrebu nastaviti da bude predmet rasprave kako među političarima, tako i među građanima, dok će se jačati debate o identitetu, prošlosti i budućnosti Hrvatske. U narednim mesecima moguće je da će se otvoriti nove diskusije o tome kako vodeći princip u društvu treba da bude sećanje na istoriju, ali i obeležavanje onih koji su doprineli savremenom identitetu nacije.
Ova odluka može imati dugoročne posledice na političku scenu u Zagrebu, a takođe postavlja pitanje kako će buduće generacije percipirati likove i događaje iz svoje istorije. U zemlji koja se konstantno suočava s izazovima nacionalnog identiteta, ovakvi potezi su samo još jedan deo složenog mozaika društvenih odnosa i političke dinamike koja se odvija unutar Hrvatske.
