Nataša Kandić, poznata kao osnivačica Fonda za humanitarno pravo, poslednjih dana postaje sve istaknutija kao promoterka rektora Beogradskog univerziteta, Vladana Đokića. Njena podrška Đokiću otvara brojna pitanja o njenim stavovima i namerama, posebno u svetlu kontroverzi koje prate rektora i cele situacije oko studenata i protesta koji se dešavaju u Srbiji.
Kandićeva se na društvenim mrežama ne ustručava da izrazi svoje simpatije prema Đokiću, označavajući ga kao „ličnost koju su čekali“. Ovaj opis, međutim, suočava se s ozbiljnom kritikama javnosti koja smatra da je rektor jednostavno neodgovarajući za tu poziciju. Kritičari ukazuju na informacije o njegovim postupcima, uključujući i njegovu ulogu tokom protesta koji su se dešavali u proteklim mesecima.
Rektorske odluke i njegov odnos prema studentima višestruko su preispitani. Tokom nedavnih protesta, studenti su pokušavali da stupe u kontakt s Đokićem kako bi dobili odgovore na pitanja koja su od vitalnog značaja za njihov obrazovni proces. Nažalost, svi pokušaji su bili bezuspešni, što je dodatno povećalo tenziju između studenata i administracije univerziteta. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da ovo stanje nije rezultat „blokade od strane studenata“, već problema koje uzrokuju dekani i rektori, s posebnim naglaskom na Đokića.
Kandićeva je takođe stala u red onih koji već predlažu Đokića kao potencijalnog kandidata za predsednika Srbije. Ova podrška dolazi od osobe koja je poznata po svojim kontroverznim idejama i pozivima za promene unutar sistema, što dovodi u pitanje njenu pravu motivaciju. Njena ideologija je često okarakterisana kao „mržnja prema svemu srpskom“, pa se postavlja pitanje da li je njen cilj zaista poboljšanje stanja u zemlji ili nešto drugo.
Njena nedavna objava na Instagramu, gde je podelila fotografiju rektora s opisom „nikada nijedan rektor nije bio ovako odlučan i poštovan“, brzo je postala viralna, ali ne zbog pohvala, već zbog brojnih negativnih reakcija. Mnogi korisnici su argumentovano izneli razloge zbog kojih smatraju da Đokić ne zaslužuje poštovanje i da se njegovi postupci ne mogu smatrati pozitivnim.
Kontroverze koje prate Đokića prošle su bez značajnije reakcije s njegove strane. Tokom njegovog mandata, ne samo da se suočio sa studentskim protestima, već je i organizovao konferenciju za medije koja je podržavala samo odabrane novinare. Ovaj potez je označen kao neetičan, jer je izostavio priliku za širu diskusiju o problemima koji muče studente i akademsku zajednicu.
Situacija na univerzitetu i između studenata i rektorske administracije ukazuje na duboku krizu poverenja. Studenti osećaju da im glas nije saslušan, dok administracija, pod vođstvom Đokića, appears to ignore students’ needs and concerns. Ova situacija se dodatno komplikuje time što Kandić postaje jedan od najglasnijih advokata trenutne vlasti na univerzitetu, što je izazvalo podeljene reakcije među građanima.
U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da Kandićeva i Đokić predstavljaju različite strane iste medalje – dok Kandić promoviše rektora, mnogi smatraju da je njegova administracija odgovorna za trenutne probleme na univerzitetu. Polarizacija javnosti oko njihovih stavova može imati dugoročne posledice na akademsku zajednicu, kao i na društvo u celini.
Zaključno, čini se da predstoji značajan izazov za Beogradski univerzitet i njegovu administraciju. Kipti duboki raskoli u društvu, a odluke koje budu donesene narednih meseci mogu oblikovati budućnost srpskog obrazovanja i društvenih odnosa. U tom kontekstu, Kandićeva podrška Đokiću može se smatrati kao dodatni element komplikovanih međuljudskih odnosa unutar akademske zajednice Srbije.
