Australija se svake godine udaljava od Antarktika i približava Aziji brzinom od sedam centimetara. Ova kretanja, kako ističu stručnjaci, dovodi do promene geoloških obrazaca na planeti koja će u budućnosti imati značajne posledice. Profesor Ženg-Sjang Li sa Univerziteta Kertin u Pertu upozorava da će u narednih 20 do 30 miliona godina Austrlija i Azija doći do „sudara“, što bi moglo promeniti izgled zemlje kakvog poznajemo.
Kretanje Australije nije nešto novo. Udaljila se od Antarktika pre oko 35 miliona godina, a od tada se neprestano kreće prema severu. Naučnici smatraju da će ovaj proces, iako spor, na kraju uticati na geološke procese u regionu, a moguća „sudarnja“ zona između Australije i Azije mogla bi biti značajna tačka za nove geološke i ekološke promene.
Geološki, Australija leži na indo-australijskoj tektonskoj ploči, koja je trenutno jedna od najbrže pokretnih ploča na svetu. Ovo znači da se ne samo da će se oblikovati nova geografija, već će to uticati i na klimatske uslove i ekosisteme regiona. Ova promena će doneti izazove, uključujući promene u tipovima vegetacije, klimi, kao i potencijalno novoj distribuciji biljnog i životinjskog sveta.
Jedan od direktnih efekata svega ovoga jeste i problem sa GPS koordinatama. Kako se Australija pomera, koordinate se moraju prilagođavati, pa će u budućnosti biti potrebno ažurirati GPS podatke za 1,8 metara. Ovo je postao značajan izazov za stručnjake u oblasti navigacije i geodezije, koji će morati stalno pratiti nova kretanja kontinenta i prilagođavati mape i navigacione sisteme.
Osim toga, naučnici upozoravaju da će budući „sudar“ imati znatan uticaj na seizmičku aktivnost u regionu. U momentu kada dođe do ovog sudara, predviđa se porast učestalosti i intenziteta zemljotresa. Nove geološke promene mogle bi doneti seizmičke aktivnosti koje se ne pamte u savremenoj istoriji, čime bi se dodatno ugrozila infrastruktura i bezbednost ljudi u tom području.
Istorijski gledano, slični sudari među kontinentima su izazivali velike promene u ekosistemima i klimatskim uslovima. Na primer, sudar Indijskog potkontinenta i Azijske ploče doveo je do formiranja Himalaja, dok su slični procesi oblikovali i druga velika planinska područja na Zemlji. Kako se kontinenti pomeraju, tako se menjaju i morski nivoi, a time i obale, što dovodi do erozije, poplava i promena u staništima.
Za Australiju, koja je poznata po svom bogatom biljnim i životinjskim svetu, ovaj proces bi mogao biti poguban. Mnoge vrste su već ugrožene usled klimatskih promena, a nova geološka aktivnost će dodatno otežati njihovo preživljavanje. Stručnjaci ističu potrebu za hitnom akcijom kako bi se zaštitile ugrožene vrste i očuvali jedinstveni ekosistemi koji čine Australiju posebnim mestom na svetu.
Dakle, iako se može činiti da je budući „sudar“ stotinama miliona godina daleko, naučnici i geolozi već sada upozoravaju na važnost razumevanja svih pratnji ovih geoloških promena. Klimatske i geološke promene su neraskidivo povezane, a naše razumevanje tih procesa može pomoći u njegovom prilagođavanju i preživljavanju u budućim generacijama. Zato je važno pratiti ove promene i biti spreman na prilagođavanje koje će nam omogućiti da se nosimo s izazovima koje će doneti budućnost.
