Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, pokazuje najnovije izveštaj Eurostata. Troškovi stanovanja, uključujući zakupnine, takođe su značajno porasli u nekim državama članicama Unije. Irskoj se, na primer, suočila sa najvišim troškovima stanovanja u 2023. godini, dvostruko iznad proseka EU. Druga skupa mesta za stanovanje bila su Luksemburg i Danska. Sa druge strane, Bugarska i Poljska imale su najniže troškove života u Bloku.
Ukupno gledajući, cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, sa najvećim porastom zabeleženim u Estoniji, Mađarskoj i Litvaniji. I dok su cene zakupnina postepeno rasle za 22 odsto tokom istog perioda, skok cena je bio znatno iznad proseka u nekim zemljama, poput Estonije, Litvanije i Irske.
Oko petine raspoloživog prihoda stanovnika EU troši se na stanovanje, sa najvišim udelima u Grčkoj, Luksemburgu i Danskoj. Za one koji se smatraju u riziku od siromaštva, ova stopa je znatno viša. Međutim, stopa ljudi koji akumuliraju dugovanja po hipotekama, zakupninama ili računima za komunalne usluge smanjila se u EU na 9,3 odsto u 2023. godini.
Više od dve trećine ljudi koji žive u domaćinstvima u EU poseduju svoj dom, sa ogromnim razlikama među zemljama. I dok više od polovine stanovništva EU živi u kući, skoro 48 odsto bira stanove, dok mali procenat bira alternativne tipove smeštaja.
Ulaganja u nekretnine takođe pokazuju velike razlike među zemljama članicama EU, sa najvećim investicijama zabeleženim na Kipru, Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je oko trilion evra u 2023. godini.
