Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, izjavila je da je trenutna situacija u BiH posledica delovanja OHR-a (Ureda visokog predstavnika). U reakciji na komentar Bakira Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije (SDA), koji je naglasio potrebu za ostankom OHR-a, Cvijanović je istakla da je to jasno pokazuje nesposobnost političkih elita iz Sarajeva da razvijaju BiH kao zajedničku državu. Na platformi X, Cvijanović je optužila Izetbegovića zbog njegovih veza sa radikalnim elementima, naglašavajući da nije on taj ko može pružiti moralne komentare o koegzistenciji.
Sanja Vulić, šef Kluba poslanika SNSD-a, podržala je Cvijanović, navodeći da Izetbegovićev poziv na uklanjanje Milorada Dodika iz politike predstavlja „poziv na političku likvidaciju“. Ona je dodala da to pokazuje očaj i nezadovoljstvo trenutnom političkom situacijom. Vulićeva je primetila da se u Republici Srpskoj, kada se spomene predsednik, automatski misli na Dodika, dok u ostatku BiH to nije slučaj. Njene reči su jednim delom osudile Izetbegovićevu zavisnost od stranaca, upoređujući je sa „Stokholmskim sindromom“.
Bakir Izetbegović je, s druge strane, naglasio da će na sednici Glavnog odbora SDA razgovarati o potrebi da se Dodik potpuno ukloni iz političkog života. Izetbegović je podvukao da su presude Suda BiH i Ustavnog suda jasne i da treba da se sprovedu do kraja za ozdravljenje odnosa u BiH. On je takođe apelovao na održavanje OHR-a u punom kapacitetu, smatrajući ga ključnim za stabilnost i proces deblokade sistema.
Izetbegović je istakao da nikakvo slabljenje ili zamrzavanje ovlašćenja OHR-a ne dolazi u obzir, naglašavajući da je ova institucija neophodna kao osiguranje i mehanizam za rešenje tekućih problema. Njegove izjave ukazuju na to da, iako postoje političke tenzije i nesuglasice, on smatra da je međunarodna kontrola još uvek neophodna za održavanje mira i stabilnosti u regionu.
Ove različite perspektive između političkih lidera u BiH, posebno između srpske i bošnjačke strane, osvetljavaju složenost političke situacije. Cvijanović i Vulić vidite OHR kao organizaciju koja doprinosi nesposobnosti BiH da se razvija i postigne političku stabilnost bez stranog uplitanja. Nasuprot tome, Izetbegović veruje da OHR igra ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti građana.
Čini se da je prekid koegzistencije između političkih stranaka i njenih lidera u BiH sada dublji nego ikada. Dok neki traže radikalne promene i uklanjanje pojedinaca poput Dodika, drugi se protive tom pristupu i smatraju da je potrebno raditi na jačanju demokratskih institucija i suštinskoj saradnji.
Ova situacija odražava širi problem unutar BiH, gde različite etničke grupe i političke stranke često postavljaju različite prioritete. Iako mnogi pozivaju na veću autonomiju i sopstveno rešavanje problema, međunarodni akteri ostaju ključni u oblikovanju budućnosti zemlje.
U ovom kontekstu, jasna komunikacija i konstruktivni dijalog između svih strana postaju neophodni. Neophodno je da političke elite u BiH prevaziđu trenutne podele i rade na stvaranju okvira za saradnju koji može osigurati stabilniji i prosperitetniji budućnost za sve građane. OHR može igrati važnu ulogu, ali samo ako sve strane budu voljne da pregovaraju i traže zajedničke interese, umesto da se fokusiraju na lične i stranačke ambicije.
Time će BiH imati mogućnost da se izvuče iz začaranog kruga sukoba i manipulacija te da postane stabilna i funkcionalna država. Prioritet bi trebao biti na izgradnji poverenja i jačanju međusobne saradnje, što je ključ uspešne i održive budućnosti za sve njenih građane.
