Većina zemalja iz Grupe sedam (G7) pokazuje spremnost da samostalno smanji cenovni limit za rusku naftu, čak i u slučaju da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odluči da se ne pridruži toj inicijativi. Odluka o snižavanju limitu biće razmatrana na predstojećem samitu G7, koji će se održati od 15. do 17. juna u Kanadi. Ovo je prvi put da će se lideri G7 okupiti kako bi razgovarali o ovom pitanju od usvajanja limitirajuće cene krajem 2022. godine.
Cenovni limit je postavljen kako bi se omogućila prodaja ruske nafte trećim zemljama uz korišćenje zapadnih osiguravajućih usluga, ali pod uslovom da cena ne prelazi 60 dolara po barelu. Ova mera je prvobitno uvedena kako bi se smanjila prihod od nafte za Rusiju usled njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Međutim, sa padom globalnih cena nafte, trenutni limit je postao gotovo besmislen, što su primetili i evropski zvaničnici.
Evropska unija i Velika Britanija, kao i drugi evropski članovi G7, već nedeljama insistiraju na snižavanju limita. Prema izvorima koji su želeli da ostanu anonimni, EU i Britanija su spremne da preuzmu vođstvo u ovoj inicijativi, dok je stav Sjedinjenih Američkih Država još uvek neizvestan. Iako američka administracija nije od presudnog značaja za donošenje odluke o snižavanju limita, njihovo učešće je i dalje ključno zbog dominacije dolara na svetskom tržištu energenata.
Na zadnjem sastanku, Evropska unija je predložila snižavanje cena na 45 dolara po barelu u okviru novog, 18. paketa sankcija. Ipak, paket mora dobiti jednoglasnu podršku svih članica da bi bio usvojen, što može potrajati nekoliko nedelja. U ovom kontekstu, evropski lideri traže jedinstven stav tokom sastanka, dok je stav Japana takođe nejasan.
Osim što će se razgovarati o snižavanju cenovnog limita, lideri G7 takođe će razmatrati i strategije za jačanje evropske energetske bezbednosti kako bi se smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Nafta je jedan od ključnih resursa za mnoge industrijalizovane zemlje, a njeni nabavni troškovi direktno utiču na ekonomiju i inflaciju. Smanjenje cene ruskog energenta može pomoći u ublažavanju inflacionih pritisaka koji muče mnoge države.
Dok se razgovori budu odvijali, moraće se uzeti u obzir i reakcije drugih globalnih igrača, kao što su članice OPEC-a, koje će možda na nove poteze G7 reagovati pokušajem da stabilizuju svoje cene ili da povećaju proizvodnju kako bi nadoknadile eventualni gubitak ruskog izvoza.
Bitan aspekt ove strategije jeste i uticaj na globalna tržišta. Smanjenje cene ruske nafte moglo bi značajno uticati na dinamiku tržišta, a buduće odluke G7 lidera mogle bi dodatno oblikovati putanju cene nafte na svetskoj sceni. Očekuje se da će sastanak G7 biti ključan trenutak u ovom pogledu, i potencijalno preokrenuti trenutne trendove u svetskoj energetici.
U isto vreme, lideri će se suočiti i sa izazovima koje donosi klimatska kriza, pa će morati razmatrati kako njihovi potezi oko nafte mogu uticati na ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida. Očekuje se da će se na sastanku raspraviti i o strateškim koracima u prelasku na obnovljive izvore energije, kao i o tome kako obezbediti stabilnost tržišta energenata u budućnosti.
U zaključku, sastanak G7 u Kanadi predstavlja važnu priliku za liderstvo i zajednički pristup u rešavanju globalnih izazova koji se odnose na energiju, ekonomiju i klimatske promene. S obzirom na trenutna dešavanja, rezultate razgovora biće veoma važno pratiti u svakom slučaju, jer će imati dugoročne posledice za međunarodnu politiku i privredu.
