Francuski tužioci su pokrenuli krivičnu istragu protiv kompanije Iks, koja je u vlasništvu milijardera Ilona Maska, zbog sumnji da je ova društvena mreža manipulirala algoritmima radi „stranog mešanja“. Ova odluka doneta je nakon početka istražnih radnji u januaru, a sudija Lor Bekuo je saopštila da su tužioci započeli istragu u sredu. Prema njenim rečima, istražuje se da li je društvena mreža povredila francuski zakon tako što je menjala svoje algoritme i nelegalno prikupljala podatke korisnika.
Istraga dolazi kao odgovor na žalbe poslanika i jednog neimenovanog visokog državnog službenika. U januaru je podneta tužba koja se fokusirala na širenje „govora mržnje“, kao i na prisustvo velikih količina sadržaja koji se može smatrati rasističkim, anti-LGBT+ i homofobičnim. Ovaj sadržaj je optužen za iskrivljavanje demokratske debate u Francuskoj.
Iks se poslednjih meseci našao pod povećanim okom francuskih vlasti, ali i drugih evropskih regulatornih tela. U svetu tehnoloških kompanija, Izmena algoritama može imati značajan uticaj na način na koji se informacije distribuiraju. Kada se algoritmi koriste za favorizovanje određenoga sadržaja, može doći do ozbiljnih posledica.
Reakcije na ovu vest su podeljene. Dok jedni ističu važnost regulacije tehnoloških kompanija i potrebu za zaštitom javnosti, drugi smatraju da ovakva istraga može biti opasna po slobodu izražavanja. U digitalnom dobu, ravnoteža između slobode govora i zaštite od štetnog sadržaja predstavlja značajan izazov.
Spomenuta istraga u februaru takođe je istakla i zabrinutost oko načina na koji su društvene mreže koristile lične podatke svojih korisnika. S obzirom na trenutačne prakse zaštite privatnosti, pitanje kako se prikupljaju i koriste podaci o korisnicima postaje sve relevatnije. U Francuskoj i širom Evrope, zakonodavci rade na usvajanju strožih zakona koji bi zaštitili korisnike od mogućih zloupotreba.
U okviru istrage, francuski tužioci će ispitati različite aspekte poslovanja kompanije Iks. To uključuje moguće promene u algoritmima koje utiču na način na koji se sadržaj prikazuje korisnicima. Smatra se da su ove promene mogle imati za cilj da utiču na političke stavove i informacije koje se plasiraju tokom izborne kampanje.
Osim toga, istražitelji će se fokusirati i na način na koji Iks može biti korišćen od strane stranih entiteta ili haktivista koji žele da manipulišu javnim mnjenjem ili utiču na političke događaje. Ako se dokaže da su ovakvi postupci postojali, to bi moglo imati ozbiljne posledice po poslovanje Iksa u Evropi.
U poslednjim godinama, sve više se raspravlja o uticaju tehnoloških kompanija na demokratske procese. U mnogim zemljama, uključujući Francusku, zakonodavci se suočavaju s izazovima kako da reguliraju ovaj sektor bez ugrožavanja slobode govora. Ova istraga će stoga biti ključna ne samo za kompaniju Iks, već i za šire razumevanje kako bi društvene mreže trebale da funkcionišu u demokratiji.
Kao dodatak ovoj priči, može se primetiti da se Iks suočava s konkurencijom drugih društvenih mreža koje nastoje da privuku korisnike kroz strože mere cenzure i moderacije sadržaja. Ova dinamika se može videti kao pokušaj stvaranja sigurnijeg prostora za korisnike, ali s druge strane, postavlja se pitanje koliko daleko bi ovo moglo ići u smislu slobode izražavanja.
Kako se situacija bude razvijala, mnogi će pomno pratiti ishod ove istrage i njene potencijalne posledice na poslovanje kompanije Iks, a u širem smislu, i na ceo sektor društvenih mreža.
