Kada se osvrnemo na poslednje događaje u vezi sa Toninom Piculom, evropskim izvestiteljem za Srbiju, ne možemo a da ne primetimo koliko je njegov potez izazvao buru u javnosti. Picula je povodom Dana pobjede Hrvatske objavio fotografiju na kojoj drži automatsku pušku, što je izazvalo oštre kritike iz Srbije, kako od strane vlasti, tako i od opozicije.
Reakcije su bile brze i snažne. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i visokiji zvaničnici su izrekli svoje osude, a svojim stavovima su se pridružili i predstavnici opozicije. Šef poslaničke grupe naprednjaka, Milenko Jovanov, nazvao je Piculinu objavu neprihvatljivom. On se setio svoje prvobitne reakcije kada je odbio sastanak sa Piculom, ističući da su imali malo poverenja u nekoga ko, kako je rekao, koristi takve simbole iz prošlosti.
Pola godine kasnije, kada su informacije o Piculinoj vojničkoj prošlosti postale dostupne, Jovanov je primetio da to ne iznenađuje. Navodeći da je Picula bio deo elitne jedinice koja je optužena za zločine, ukazao je na problem postavljanja takvog pojedinca na funkciju izvestitelja za Srbiju. Mnogi ocenjuju da je njegov potez neodgovoran, dok se istovremeno postavlja pitanje da li je on zapravo kompromitovao svoju poziciju.
Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, istakao je da Piculina akcija ne može biti shvaćena kao izaslanik Evropskog parlamenta. On naglašava da je Picula evropski političar i da bi trebao imati odgovorniji stav. Njegova rečenica „Kada imate pušku na ramenu, niste pregovarač“ postala je simbol njegove osude putem medija. Đilas smatra da je Picula izazvao lošu poruku prema Srbiji, umesto da unapredi dijalog između dve zemlje.
U analizi situacije, stručnjaci su saglasni da ovakvi postupci Picule sprečavaju napredak u pregovorima između Srbije i Evropske unije. Naglašavaju da je Picula poznat kao miroljubivi političar u Hrvatskoj, ali da je sada svoj patriotizam izrazio na neprikladan način. To, kako tvrde, samo čini Uniju manje privlačnom.
Bojana Selaković, koordinator National Convent on the European Union, ističe da fotografija nije greška, već jasna poruka. Picula je doveo u pitanje svoju ulogu kao pregovarača. Čak i da nije izvestilac za Srbiju, smatra da je ovakav gest veliki minus za njega kao evropskog poslanika.
Sve u svemu, možemo zaključiti da su reakcije na Piculinu sliku refleksija ozbiljnosti političkih tenzija između Srbije i Hrvatske. Činjenica da su se svi složili u osudi njegovog poteza može značiti i da je prešao crtu koja se ne može ignorisati. U političkom kontekstu, svaki ovakav ispad može imati dugoročne posledice na odnose između zemalja, a takođe i na širu sliku o Evropskoj uniji kao posredniku u regionu.
Iako je Picula možda hteo da izrazi nacionalni ponos, to je svakako učinjeno na način koji može da ugrozi buduće pregovore i saradnju. U vreme kada je dijalog između država od suštinske važnosti, ovakav gest se može shvatiti kao poruka koja potkopava napore ka mirnom rešavanju sporova. Da li će Picula shvatiti ozbiljnost situacije i reagovati na način koji će doprineti stabilnosti i napretku, ostaje da se vidi.
