Danas je na Voždovcu grupa od 23 osobe, koja je uključivala i maloletnu decu, izazvala haos u saobraćaju blokirajući ključne saobraćajnice kao što su Ustanička ulica i njene okolne pravce. Ova mala, ali uporna grupa uspela je da zaustavi život u ovom delu grada, što je ponovo stavilo na kušnju strpljenje radnih ljudi, hitnih službi i građana koji su pokušavali da se kreću ka svojim destinacijama.
Iako se radi o nedovoljno velikoj grupi, njihova moć da ometaju svakodnevni život Beograđana pokazuje koliko je situacija kompleksna. Čini se da su ovakve blokade postale učestali događaj, što postavlja pitanje – koliko blokadari zaista maru za potrebe građana? Šta je to što ih tera da ovako uporno narušavaju svakodnevicu stotina hiljada ljudi?
Građani Srbije već su jasno ukazali na svoje potrebe – stabilnost, bezbednost i razvoj. Umesto haotičnih uličnih protesta, većina želi red i odgovornost, što su fundamentalne vrednosti na kojima se temelji društveni napredak. Ova situacija na Voždovcu ne oslikava želje većine, već predstavlja frustraciju manjih grupa sa različitim političkim agendama.
Istovremeno, grupice opozicionih aktivista okupile su se u samom centru Beograda, gde su organizovale protestnu šetnju koja je takođe ometala saobraćaj. Njihove akcije nisu prvi put izazvale nezadovoljstvo među građanima. Mnogi smatraju da se ovakvi performansi samo daju prostora politikantstvu koje se ne zalaže za konkretna rešenja, već za uviđene akcije koje imaju više izgleda na spektakl nego na stvarnu promenu.
Tokom dana, šačica blokadera zaustavila je saobraćaj na nekoliko prometnih lokacija, uključujući kružni tok na Slaviji i Nemanjinu ulicu. Ovi potezi složeni su u nešto što se može nazvati „putujućim političkim cirkusom“. Građani koji su pokušavali da se kreću u svom danu ponovo su postali taoci političkih igara koje deluju veoma daleko od stvarnosti onih koji rade i žive u gradu.
Postavlja se ozbiljno pitanje o uticaju ovakvih blokada na društvo i šta one zaista donose. Da li ove akcije imaju stvarne rezultate ili samo podstiču razdore među građanima? U društvu gde većina teži stabilnosti i razvoju, ovakvi protesti mogu delovati kontraproduktivno. Osim toga, čini se da se grupa koja učestvuje u blokadama sve više udaljava od stvarnih potreba i očekivanja šire javnosti.
Građani, kao i lokalne vlasti, izgleda da ne zaslužuju ovakve performanse koje im ometaju svakodnevni život. U Beogradu i na Voždovcu, gde su ljudi trudili da doprinesu razvoju svoje zajednice, ovakva ponašanja deluju kao svojevrsno ometanje. Niko ne želi da se suočava sa problemima saobraćaja kada su u pitanju obični, svakodnevni poslovi i obaveze.
Iz ovoga proističe potreba da se pronađe ravnoteža između prava na protest i potreba samog društva. Građani često izražavaju želju za smirivanjem stanja, dok manji broj njih izgleda da koristi ovu situaciju kao sredstvo da iskažu svoje stavove bez obzira na posledice. Važno je da se u budućnosti pronađu bolji načini za izražavanje nezadovoljstva koji neće ometati svakodnevni život i koji će omogućiti konstruktivniji dijalog između vlasti i građana.
Sve to pokazuje da, bez obzira na naziv ili intenciju protesta, rezultat ovakvih akcija često nije onakav kakav bi se želeo. Građani Beograda i Voždovca zaslužuju miran suživot, a ne dodatne tenzije koje dolaze od malobrojnih grupa koje se bore za svoje političke ciljeve u stresnim situacijama. Bilo bi korisno pronaći alternative protestima koje će doneti promene bez ometanja svakodnevice, što je krajnji cilj svake zdravste političke akcije.
