Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održaće danas godišnji govor o stanju Unije u Evropskom parlamentu u Strazburu. Ovaj događaj se tradicionalno održava svake godine i predstavlja priliku da liderka Evropske komisije izloži prioritete i izazove sa kojima se Unija suočava. Očekuje se da će njen govor obuhvatiti različite teme uključujući ekonomski oporavak, klimatske promene, digitalizaciju, kao i socijalna pitanja.
U kontekstu geografskih i političkih izazova, posebno su zanimljiva očekivanja vezana za proširenje Evropske unije i situaciju na Zapadnom Balkanu. Iako su mnoge zemlje u tom regionu pokazale interesovanje za priključenje EU, proces pristupanja često nailazi na prepreke. U poslednjih nekoliko godina, Zapadni Balkan je bio na radaru evropskih lidera, posebno u svetlu geopolitičkih tenzija i izazova koji su proizašli iz sukoba poput onog u Ukrajini.
Obraćajući se parlamentu, fon der Lajen će verovatno naglasiti značaj stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu, koja je ključna ne samo za mir u regionu, već i za celokupnu Evropu. Mnoge zemlje Zapadnog Balkana, kao što su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, izložene su brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, a EU podrška može igrati značajnu ulogu u jačanju njihovih institucija i ekonomija.
Osim toga, očekuje se da će predsednica Evropske komisije govoriti i o konkretnim programima i inicijativama koje bi mogle biti realizovane kako bi se olakšao put ovih zemalja ka članstvu u EU. U tom smislu, može biti reči o unapređenju vladavine prava, borbi protiv korupcije i jačanju ljudskih prava, što su fundamentalni uslovi za njihovo članstvo u Uniji.
U poslednjih nekoliko godina, EU je pokrenula različite inicijative kako bi podržala proces reformi u ovoj regiji. Programi poput Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan, koji je predstavljen 2020. godine, imaju za cilj da podstaknu ekonomski razvoj i olakšaju međusobnu saradnju među zemljama. Očekuje se da će fon der Lajen naglasiti važnost ovih inicijativa u svom obraćanju.
Pored političkih i ekonomskih aspekata, tema klimatskih promena takođe će biti važan deo njenog govora. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve kada je reč o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelasku na obnovljive izvore energije. U tom kontekstu, fon der Lajen će verovatno istaknuti potrebu za saradnjom sa zemljama Zapadnog Balkana u cilju postizanja održivih rešenja koja će doprineti očuvanju životne sredine.
Digitalizacija se takođe može naći na dnevnom redu. Tokom pandemije, digitalna transformacija je ubrzana, a EU želi da osigura da sve zemlje članice, uključujući i buduće članice, imaju pristup modernim tehnologijama i infrastrukturi koja će im omogućiti konkurenciju na globalnom tržištu. Predsednica Evropske komisije može predstaviti planove za ulaganja u digitalnu infrastrukturu i obuku kadrova u regionu.
U zaključku, godišnji govor Ursule fon der Lajen predstavlja priliku da se postavi osnova za buduće politike i inovacije unutar Evropske unije. Očekivanja vezana za proširenje i Zapadni Balkan su ključna, s obzirom na trenutne globalne izazove i potrebu za stabilnošću u Evropi. Njena reč o ovim pitanjima može biti od presudnog značaja za dalje napore u integraciji regiona u evropske strukture. Ova sesija u Strazburu može da pruži razumevanje o tome kako će se oblikovati budućnost EU i partnerstva sa zemljama Zapadnog Balkana, kao i o izazovima i prilikama koji nas čekaju.
