U Strazburu je nedavno održana velika rasprava o stanju demokracije u Srbiji, koja je izazvala brojne reakcije na međunarodnoj sceni. Na ovoj sednici Evropskog parlamenta (EP) dominirale su kritike na račun predsednika Aleksandra Vučića, ali i na postupke studenata koji protestuju. Ova rasprava se dogodila u kontekstu sve većih tenzija u zemlji i nesigurnosti oko njenog puta ka EU.
Marta Kos, komesarka EU za proširenje, oštro je kritikovala Vučića zbog njegovog prisustva vojnim paradama u Moskvi i Pekingu, naglasivši da takvi potezi nisu u skladu s očekivanjima od zemlje kandidata za članstvo u EU. Ona je ukazala na stagnaciju Srbije na evropskom putu i izrazila zabrinutost zbog Vučićevih oštrih reči upućenih opoziciji, posebno nakon nedavnih nasilnih protesta u Novom Sadu.
Osim kritika na račun vlasti, Evropski parlament se osvrnuo i na studentske demonstracije. Kos je istakla da EU osuđuje nasilje u bilo kom obliku, naglašavajući važnost poštovanja osnovnih prava, kao što su sloboda okupljanja i medija. Ove poruke su upućene svim stranama, uključujući i studente, koji su tokom protesta često prelazili granice, provocirajući dodatne sukobe.
Diskusija koja je usledila obuhvatila je i različita politička stajališta unutar EP. Dok su poslanici iz liberalnih političkih grupa kritikovali vlasti, neki pripadnici suverenističkih stranaka isticali nasilje nad policijom, smatrajući da se među demonstrantima nalaze „huligani“ koji ugrožavaju javni red. Ova dinamika pokazuje složenost političkog pejzaža, gde svaka grupa koristi priliku da iznese svoje stavove.
Evroposlanici su se složili da su eskalacije nasilja i provokacije, kao i kontrola medija, ključni problemi koje Srbija mora hitno rešavati. Tokom debate, istaknuta su i mišljenja da EU ne može nastaviti da nuditi „šargarepe“ Vučiću dok on upotrebljava „pendrece“ prema svom narodu.
Zahtev za uvođenjem sankcija protiv srpskih vlasti izneo je predstavnik srpske opozicije, Biljana Đorđević. Ona je apelovala na hitno organizovanje vanrednih izbora i osudu policijske brutalnosti. Ovim potezima, opozicija želi da skrene pažnju na probleme u Srbiji i da pritisne vlasti da poboljšaju situaciju u zemlji.
Na to je reagovao Vučić, naglašavajući da takvi zahtevi donose štetu samu sebi. On je kritikovao opoziciju, nazivajući njihove zahteve „nedostatkom moralnog kredibiliteta“, te je izneo stav da se ne sme tražiti sankcije prema sopstvenom narodu. Njegovi saradnici su se takođe obrušili na opoziciju, govoreći da su njihovi zahtevi protiv interesa države i da dovode do međunarodne izolacije Srbije.
Ovaj ciklus sukoba između vlasti i opozicije dodatno je primetno ojačan nedavnim događanjima, uključujući provale nasilja i prosvjede, što će, prema nekim analitičarima, samo otežati put Srbije ka EU. Opozicija se suočava s izazovima unutar samih redova, budući da su među građanima sve prisutnije sumnje u efikasnost protestnih akcija.
Dok se situacija u Srbiji nastavlja razvijati, stvari u Strazburu postavljaju pitanja o budućnosti odnosa između Srbije i EU. Ukoliko Vučić ne prilagodi svoje postupke očekivanjima EU, postoji opasnost od daljih sankcija i izolacije Srbije, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju i društvenu stabilnost.
Na kraju, sve oči su uprte prema Beogradu, gde se svi pitaju kako će se situacija razrešiti i kakvu će ulogu Srbija imati u širem evropskom kontekstu. U tome, ključni faktori će biti spremnost vlasti na promene i reakcije opozicije na sve veću tenziju među građanima.
