Šteta! Šta je sve Partizan proživeo u 210 minuta fudbala sa Hibernijanom, verovatno ni oni najsnažnijeg srca nisu ostali smireni. Dva crvena kartona, nadoknađivanje zaostatka od dva gola razlike, pa spas u doslovno poslednjoj sekundi regularnog toka vremena… Ne bi izdržao niko, ali ovi momci imaju „lavlje srce“, kako je to svojevremeno napisao Jordan Ivanović. Ispali su posle produžetaka u Edinburgu i pobede od 2:3 (ukupnih 4:3), ali se pognute glave ne vraćaju za Beograd. Nemaju zašto.
Kada već danima govorimo o „parnom valjku“ kroz analogiju sa Harijem Poterom, čiji je „dom“ prestonica Škotske, možemo reći da su crno-bele bebe bacile „ekspelijamus“ na Hibse u prvom poluvremenu. Totalno su razoružali škotskog predstavnika, što se i osetilo posle drugog gola, kada su gosti počeli da doslovno „kidišu“ na treći pogodak u nadoknadi vremena, ispunjujući tako reči Milana Roganovića pre meča – „idemo da im damo sedam komada, ako treba“.
Sa druge strane, nije pred Beograđanima bio onaj Hibernijan kakav su najavljivali. Čvrst, stamen, neprobojan u bloku, sa malo rizika. Izašao je domaćin da dokrajči protivnika, a dobio je dva šamara veoma brzo, iako je sam mogao da ih podeli posle velike prilike u trećem minutu, kada je Kaden šutirao sam pred Markom Miloševićem. Mogli su zeleno-beli i u 31. minutu da izjednače, ali su ponovo propustili priliku. A kako to biva, u oba navrata dobijali su teške kazne.
Milan Vukotić je pokrenuo lavinu emocija u 17. minutu kada se sa 35 metara od gola oprobao. Poslao je snažnu loptu ka Džošu Smitu, koji je greškom primio loptu i završila je u mreži. Tada smo shvatili da Škoti nisu ta defanzivna sila, naročito po reakciji jednog od najboljih njihovih igrača, Džeka Ajerdejla, koji je debelo kasnio u bloku. Sa kakvim samopouzdanjem je odapeo crnogorski vezista, a pravo je čudo što nije poslao stative i preču u treći red tribina udarcem.
Nada se probudila, napadi su nastavili i nagrada je došla u 44. minutu. Osetilo se da bi zaostatak mogao potpuno da se anulira pre velike pauze. To se i dogodilo. Mario Jurčević je prošao po boku, poslao loptu ka Jovanu Miloševiću, koji je šutirao direktno u Smita. Ipak, golman domaćina je imao lošu reakciju, pa je lopta završila u mreži na zadovoljstvo malobrojnih navijača Partizana.
Ekipa je otišla na odmor sa osećajem da su mogli ostvariti i bolji rezultat. Drugo poluvreme donelo je novu utakmicu. Kao da je otpočeo treći meč – rezultat nerešen, ekipe obazrive i svesne da ih svaka greška može odvesti u ambis.
Nažalost, ta greška je došla od Marka Miloševića. Dugo je Partizan računao na bedem na golu, ali kada primite pogodak sa velike udaljenosti, loše postavljeni i nespremni na iznenađenje nekoga poput Kieron Bouvića, morate se smatrati krivcem. Tačno u 60. minutu, Bouvi je poslao strašan udarac nakon odlične akcije, unazadivši Beograđane za još jedan gol.
U tim trenucima, Partizan se našao pred težim izazovom, ali umesto da se predaju, borili su se do samog kraja. Svaka minuta je bila ispunjena napetostima, a pritisak je rastao kako su se trenutci bližili kraju.
Hibernijan je rešavao situaciju s previše opreza, dok su se crno-beli fokusirali na svoj plan. Pokušali su stvoriti prilike koje su se polako smanjivale s vremenom, ali su im dvostruki kartoni dodatno zakomplicirali situaciju.
U poslednjim sekundama regularnog vremena, Partizan je izbacio sve karte na sto, a upornost se isplatila. Sjajan udarac izvan šesnaesterca doneo je izjednačenje, a stadion je eksplodirao od radosti. Džek Ajerdejl je bio neuračunljiv, što je uzrokovalo haos u zadnjoj liniji domaćina.
Na kraju, iako su crno-beli napustili teren bez pobede, ostavili su utisak. Njihova hrabrost i borbenost dokazuju da u fudbalu nije samo reč o rezultatima, već i o strasti i duhu koji ekipe unose u igru. Vratili su se kući ponosni na svoje izvedbe, znajući da su pružili fanovima nešto s čime se mogu ponositi.
