Finska vlada planira uvođenje novih zakona kojima će ograničiti pravo na štrajk, a takođe će uvesti novčane kazne od 200 evra za zaposlene koji učestvuju u ilegalnim štrajkovima, objavila je finska nacionalna radiodifuzna kompanija YLE.
Ministar rada Arto Satonen najavio je danas novi zakon i rekao da će vlada ograničiti trajanje političkih štrajkova na 24 sata, prenosi Rojters.
On je dodao da će pravo na štrajk ostati nepromenjeno, posebno kada su u pitanju nesuglasice između zaposlenih i poslodavaca oko zarada.
Ovi planovi su naišli na oštre kritike sindikata i opozicije, a mnogi strahuju da će ograničavanje prava na štrajk biti udar na radnička prava i slobode.
Trenutno, prema finskom zakonu, zaposleni imaju pravo na štrajk u slučaju neusaglašenih pregovora sa poslodavcem, a trajanje i oblik štrajka su uglavnom određeni sporazumom sindikata i poslodavaca. Novim predloženim zakonom, ovo pravo bi bilo ograničeno, a nelegalni štrajkovi bi bili kažnjavani novčano.
Uz to, finski premijer Antti Rinne je najavio i planove za reformu tržišta rada, kako bi se olakšao zapošljavanje i smanjila nezaposlenost. Međutim, sindikati smatraju da ovi planovi idu na štetu radnika i da će ih dodatno oslabiti u pregovorima sa poslodavcima.
Kritičari novih zakona ističu da bi ograničavanje prava na štrajk moglo dovesti do smanjenja radničkih prava i sloboda, kao i do povećanja nejednakosti između zaposlenih i poslodavaca. Takođe, postavlja se pitanje da li će novčane kazne za učešće u nelegalnim štrajkovima biti efikasne i da li će zaista obeshrabriti zaposlene da se bore za svoja prava.
Sindikati su najavili proteste i otpor prema novim zakonima, a opozicija je izrazila zabrinutost zbog udara na radnička prava i slobode. Takođe, neki ekonomski stručnjaci smatraju da bi ovi potezi vlade mogli da naruše socijalni mir u zemlji i da će dovesti do većeg nezadovoljstva među radnicima.
Finska je poznata po visokom standardu života i dobro uređenom tržištu rada, ali se ovi novi planovi vlade suočavaju sa sve većim otporom i kritikama. Mnogi se pitaju da li su ovi potezi zaista u interesu radnika i da li će dovesti do boljeg položaja radnika u društvu.
U međuvremenu, vlada tvrdi da su ovi planovi neophodni radi unapređenja ekonomije i tržišta rada, te da će doprineti smanjenju nezaposlenosti i povećanju produktivnosti. Međutim, mnogi ostaju skeptični i smatraju da bi ovi potezi mogli da nanesu više štete nego koristi.
U svakom slučaju, ovo pitanje će sigurno izazvati dalje polemike i diskusije u finskom društvu, a odluka o novim zakonima će imati dalekosežne posledice na radnička prava i slobode u zemlji. Ostaje da se vidi da li će vlada uspeti da sprovede ove planove i kako će se radnici i sindikati organizovati protiv njih.
