Finansijski zvaničnici iz najvećih svetskih ekonomija počeli su ove nedelje razgovore o uvođenju globalnog minimalnog poreza za milijardere, dve godine nakon što je značajan sporazum pokazao da svet može da deluje zajedno u određivanju minimalne poreske stope od 15 odsto za multinacionalne kompanije.
Prema Poreskoj opservatoriji EU, superbogati u velikim zemljama plaćaju daleko manji porez na prihode od običnih ljudi, a njihovo bogatstvo jedva da se i oporezuje sa maksimalno 0,5 odsto. Prakse koje se kreću od ilegalne utaje poreza do iskorišćavanja rupa u poreskim sistemima ili jednostavnog preseljenja u zemlje sa nižim poreskim stopama lišavaju vlade očajnički potrebnog prihoda u vreme rastućih dugova.
„Progresivno oporezivanje je ključni stub demokratskih društava“, rekao je direktor istraživačke grupe koju podržava EU Gabrijel Zucman liderima na samitu i ukazao da poreske vlasti u svetu ne uspevaju „da pravilno oporezuje pojedince sa najvećom sposobnošću da plate poreze“. Oksfam je u prošlomesečnom izveštaju istakao da u najvećim zemljama superbogati plaćaju efektivnu poresku stopu nižu od prosečnog radnika.
Podaci Oksfama pokazuju da skoro 80 odsto svetskih milijardera živi u zemljama članicama Grupe 20. Poreska opservatorija EU je predložila da se utvrdi minimalni globalni porez od dva procenta na neto bogatstvo milijardera, što bi moglo generisati godišnji prihod od 250 milijardi dolara. To je ekvivalentno polovini sredstava potrebnih afričkim zemljama svake godine za prelazak na čistije izvore energije.
Postizanje takvog sporazuma u Grupi 20, koja uključuje Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Kinu, Indiju, Brazil, Saudijsku Arabiju i Argentinu, biće teško i moglo bi da potraje veoma dugo. Viši politički savetnik u Poreskoj opservatoriji EU Kventin Parinelo istakao je da je pregovore o minimalnom porezu za korporacije trajalo godinama pre nego što je postignut sporazum, te da nije lako sprovesti takav sporazum.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Vorviku Arun Advani smatra da bi globalni minimalni porez za milijardere bio komplikovaniji za implementaciju u odnosu na onaj koji je uveden za korporacije. Multinacionalne kompanije imaju sedište u više zemalja, što olakšava posao određivanja koje vlade treba da zahtevaju plaćanje poreza, dok su milijarderi mobilniji, što čini manje jasnim koje vlasti treba da oporezuju njihovo bogatstvo.
Uvođenje globalnog minimalnog poreza za milijardere predstavlja važan korak ka pravilnom oporezivanju i sprečavanju izbegavanja poreza od strane najbogatijih. Teže implementacije ovog poreza zahtevaće dugotrajne pregovore i saradnju među najvećim svetskim ekonomijama, ali bi mogao imati značajan pozitivan uticaj na stvaranje dodatnih prihoda za zemlje širom sveta.
