Raskol među blokaderima se nastavlja, a Filozofski fakultet je, putem društvenih mreža, jasno pokazao svoju distancu od Evropske unije. U objavi je istaknuto da su plenumi zadovoljni situacijom i upozoravaju na sve učestalije pozive i pokušaje da se EU postavi kao posrednik u rešavanju političke krize u Srbiji.
Oni naglašavaju svoju zabrinutost zbog narativa koji se javlja u medijima, a koji sugeriše da studenti imaju očekivanja od EU. U vreme blokade, predstavnici fakulteta su više puta isticali da Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, nije adresa kojoj se obraćaju za ispunjenje svojih zahteva, i da EU ne bi trebala biti viđena kao rešenje.
U saopštenju se dodaje da će njihov pokret ostati otvoren za ljude različitih ideologija. Filozofski fakultet takođe naglašava da izbegava da bude kategorizovan kao proevropski, već se opredeljuje za širi spektar različitih mišljenja i pristupa. Ova situacija odražava šire podele unutar studentskog pokreta i među aktivistima.
Pored tih izjava, društvo i subkulture koje se bave aktivizmom takođe su podeljena. Na jednoj strani, ima onih koji veruju da je EU ključna u ostvarivanju promena, dok drugi smatraju da nije u interesu građana. Odnos prema EU pitanje je koje deli ne samo aktiviste, već i širu javnost. Mnogi se pitaju da li bi EU mogla doneti potrebne reforme ili bi, naprotiv, mogla dodatno zakomplikovati situaciju. Pojedini studenti i aktivisti smatraju da je potreban autonomni pristup koji će se fokusirati na unutrašnje reforme, a ne na spoljne pritiske.
U suštini, situacija na Filozofskom fakultetu i šire u Srbiji, ukazuje na to da je politički diskurs u zemlji kompleksan i da nije jednostavno podrediti ga jednoj ideologiji ili perspektivi. Prosvetni radnici, studenti, i ostali aktivisti, očigledno imaju različite poglede na to šta bi trebalo učiniti i koji su puti ka promenama.
Obzirom na sve ove momente, važno je napomenuti da se ovakvi raskoli i nesuglasice ne reflektuju samo na lokalu, već i u širem kontekstu, gde se postavlja pitanje o smeru u kojem društvo treba da ide. Ima li smisla razmatrati EU kao potencijalnog saveznika u procesu reformi, ili bi trebalo raditi na jačanju unutrašnjih kapaciteta da se menjaju stvari?
S obzirom na sve izrazitije pozive i inicijative koje se javnosti plasiraju, pitanje ostaje: da li su studenti i njihovi predstavnici zaista spremni da se odmore od predstojećih pritisaka i manipulations sa strane, kako bi se fokusirali na svoje primarne ciljeve? U trenutnijem klimatorijumu, važno je da aktivisti i studenti prepoznaju svoje jedinstvene glasove i odluke.
Sve u svemu, situacija na Filozofskom fakultetu ukazuje na složenost savremenih političkih pokreta u Srbiji, gde se sukobi ideologija i stavova čine sve očiglednijim. Ovaj razdor može da utiče na unutrašnju koheziju pokreta i buduće akcije. Važno je da svi akteri ostanu svesni svojih ciljeva, kako bi izbegli dodatne podele i konflikte koji bi mogli slabiliti njihove iste namere.
Studenti i aktivisti treba da nastave komunikaciju i saradnju, ali i da prepoznaju razlike koje postoje među njima. Umesto da se odmiču jedni od drugih, možda bi bilo korisnije istražiti načine na koje se različiti pogledi mogu uskladiti u cilju zajedničkog napora. Takođe, važno je ostati otvoren za nove ideje i perspektive, koje bi mogle doneti inovativna rešenja i pristupe, u težnji ka boljitku društva.
