Film „Đavo u belom gradu“ ponovo se našao u pretprodukciji nakon dugog perioda neizvesnosti. Ovaj projekat zasnovan je na popularnoj publicističkoj knjizi američkog autora Erika Larsona, koja istražuje mračnu priču o H. H. Holmsu, jednom od najzloglasnijih serijskih ubica u američkoj istoriji. Holms je delovao u Čikagu 1890-ih godina, kada je svojim „Zamkom ubistava“ privukao pažnju vlasti i javnosti. U tom periodu, Holms je navodno mučio i ubio desetine svojih žrtava, a sve to se dešavalo uoči Svetske izložbe 1893. godine, koja je donela veliki broj posetilaca u grad.
Produkciju filma je preuzeo holivudski studio 20th Century, čime se nastavila komplikovana saradnja između dva velika imena filma, Leonarda Dikaprija i Martina Skorsezea. Ova saradnja datira još od 2010. godine, kada je Dikaprio stekao prava na Larsonovu knjigu. Takođe, Skorsezeo se priključio projektu 2015. godine, nakon što je njihova zajednička saradnja na filmu „Vuk sa Volstrita“ postigla ogromnu popularnost i komercijalni uspeh. Tokom godina, njih dvojica su zajedno radili na više projekata, uključujući filmove kao što su „Ubistva pod cvetnim mesecom“, „Zatvoreno ostrvo“, „Dvostruka igra“, „Avijatičar“ i „Bande Njujorka“.
U pripremi za ovom filmu, trenutni status produkcije je takav da se nalazi u ranoj fazi razvoja, bez konačnog scenarija. Pored Dikaprija i Skorsezea, u projekt su uključeni i Stejsi Šer, Rik Jorn i Dženifer Dejvison, koji takođe rade na razvoju filma. Mnogi ljubitelji filma i knjige sa nestrpljenjem očekuju kako će ovaj projekat izgledati, jer je priča o H. H. Holmsu niz zanimljivih i uzbudljivih elemenata.
Holmsov „Zamak ubistava“ bio je zgrada dizajnirana sa brojnim zamkova, tajnim prolazima i smrtonosnim mehanizmima koji su mu olakšali izvršenje njegovih zločina. Zgrada je bila opremljena dimnjacima, koji su služili za odlaganje tela žrtava, kao i savremenim sistemima za zamračivanje koji su stvorili savršene uslove za obavljanje zločina. Ova mračna arhitektura i Holmsova bezdušna priroda doprinose stvaranju snažnog narativa u delu koju se planira da se prikaže na velikom platnu.
Priča o H. H. Holmsu privlači pažnju ne samo kao horor narativ, već i kao značajna studija ljudske psihe. Kako će filmski tim obraditi ovu temu, ostaje da se vidi, ali postoje spekulacije da bi film mogao istraživati motive i psihološke profile serijskih ubica, kao i uticaj društva i kulture na njihov razvoj. Osim što je Holms bio serijski ubica, on je bio i prevarant, što dodatno komplikuje njegov karakter i odnos prema svetu.
Pored svih misterija i intrigantnosti koje film nosi, saradnja Dikaprija i Skorsezea je sama po sebi dovoljna da privuče pažnju. Ova dva umetnika
