Agencija Fič je saopštila da je snižavanje rejtinga Francuske sa AA- na A+ rezultat „povećane fragmentacije i polarizacije domaće politike“. Ova promena dolazi u kontekstu nestabilnosti u francuskoj vladi, koja je, od vanrednih zakonodavnih izbora sredinom 2024. godine, doživela tri različite vlade. Ova politička nestabilnost, prema Fiču, osiromašuje sposobnost sistema da sprovede značajnu fiskalnu konsolidaciju. Agencija je naglasila da je malo verovatno da će glavni fiskalni deficit biti smanjen na 3% BDP-a do 2029. godine, što je bio cilj odlazeće vlade.
Smanjenje rejtinga dolazi u vreme kada Francuska prolazi kroz ozbiljnu političku krizu i suočava se s problema oko smanjivanja ogromnog javnog duga. U ovom turbulantnom kontekstu, predsednik Emanuel Makron je imenovao Sebastijana Lekornija za novog premijera, dan nakon što je prethodni premijer, Fransoa Bajru, smenjen.
Bajru je smenjen nakon što mu je izglasano nepoverenje, i to zbog predloga da se budžet smanji za 43,8 milijardi evra u narednoj godini. Ova odluka izazvala je velike zabrinutosti jer se smatra da će izazvati dodatni politički pritisak, što će dalje otežati fiskalnu konsolidaciju.
U svetlu predstojećih predsedničkih izbora 2027. godine, Fič prognozira da će mogućnosti za fiskalnu konsolidaciju postati još ograničenije. Postoji velika verovatnoća da će politički zastoj nastaviti i nakon izbora, što dodatno komplikuje situaciju.
Ovaj nesigurni politički ambijent ne samo da oslabljava scenarije za stabilnost, već i utica na poverenje investitora i međunarodne kreditne agencije. Agencije Moody’s i Standard & Poor’s planiraju da procene kreditni rejting Francuske u oktobru i novembru, što znači da bi situacija mogla dodatno da se pogorša ukoliko se trenutni trendovi nastave.
Eksperti se slažu da je ovakva situacija veoma zabrinjavajuća, jer politička nestabilnost može imati dugoročne posledice na Francusku ekonomiju. S obzirom na rastuće troškove zaduživanja i sve slabiji fiskalni okvir, analitičari predviđaju da će Francuska morati da se suoči s ozbiljnim izazovima u narednim mesecima.
Nekoliko faktora dodatno komplikuje situaciju, uključujući međunarodne tržišne pritiske i unutrašnje sukobe unutar političkih stranaka. Sve ovo stvara nepovoljnu klimu za svaku vrstu predvidljivosti ili stabilnosti, što može imati dugotrajne posledice ne samo na javne finansije, već i na životni standard građana.
Na kraju, važno je napomenuti da se trenutna kriza ne odnosi samo na ekonomske aspekte, već i na širu sliku društvene polarizacije koja se može samo pogoršati ukoliko se ne pronađe efikasno rešenje za političku nesigurnost. Francuska se suočava s velikim izazovima koji zahtevaju hitna rešenja, kako bi se izbegli još veći problemi u budućnosti.
Politika i ekonomija su često usko povezane, a trenutna situacija u Francuskoj jasno pokazuje kako politička odluka može direktno uticati na raspoloženje tržišta i stabilnost zemlje. U narednim mesecima, svet će gledati kako će se situacija razvijati i da li će se vlasti moći povratiti iz ovog krize. U svetlu svih ovih izazova, ključna će biti sposobnost novih vlasti da obnove poverenje među građanima i međunarodnim partnerima, kako bi se stvorili uslovi za ekonomsku obnovu.
