Pre dve godine, guverner američke države Ajova, Kim Rejnolds, potpisao je zakon koji nalaže uklanjanje knjiga koje sadrže „opis ili vizuelni opis seksualnog čina“ iz javnih i školskih biblioteka. Ova mera se odnosila čak i na religijske tekstove poput Biblije. Nakon što su pisci i izdavači podneli tužbu protiv države, federalni sudija Stiven Ločer je prošlog utorka privremeno obustavio sprovođenje ovog zakona.
Ova odluka nije prvi put da se izvršava takva mera. Nakon prvog pokušaja uklanjanja zabrane, sud je prošlog avgusta ponovo vratio odluku, što je dovelo do nastavka „proganjanja“ neprikladnih naslova u školama tokom te školske godine. U međuvremenu, skoro 3.400 knjiga je uklonjeno sa polica biblioteka, iako se ovaj zakon nije primenio u većini od 325 okruga Ajova, koji su ga smatrali zbunjujućim. Na radaru su se našle dela savremenih autora, ali i klasici književnosti poput „Uliks“ Džejmsa Džojsa, „1984“ Džordža Orvela, „Hrabri novi svet“ Oldusa Hakslija, „Klanica 5“ Kurta Vonegata, „Solomonova pesma“ nobelovke Toni Morison, „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija, te „Tražeći Aljasku“ i „Krive su zvezde“ Džona Grina.
Tužioci su u svom postupku naveli da zakon ugrožava slobodu govora, zaštićenu prvim amandmanom američkog ustava. Ovaj zakon ide mnogo dalje od pravilnika o zabrani opscenih knjiga, jer obuhvata i dela koja sadrže samo kratke opise seksualnosti koji su prikladni za sve uzraste, bez sagledavanja dela u celini. U svojoj odluci, sudija Ločer, postavljen od strane demokratske administracije, je ocenio da je uklanjanje ovih knjiga iz biblioteka neustavno.
Pored Ajove, slične mere protiv zabrane knjiga donete su širom Sjedinjenih Američkih Država. Izdavači su pokretali sudske sporove i u drugim državama, kao što su Florida i Ajdaho, tražeći zaštitu svojih prava i prava umetnika. Ove mere su izazvale masivne polemike, i često su na udaru kritika kako se smatraju napadom na slobodu govora i umetničko stvaralaštvo.
Republikanka Brena Berd, državna pravobraniteljka Ajove, izjavila je da ima pravo na žalbu na odluku sudije Ločera. Ona je naglasila kako roditelji ne treba da brinu o sadržaju knjiga do kojih njihova deca mogu doći kada su sami. Prema njenim rečima, zakon zasniva se na „zdravom razumu“, po kojem deca ne bi smela da imaju pristup knjigama koje nisu adekvatne njihovom uzrastu. Berd je istakla svoju posvećenost borbi da se zaštite prava roditelja i učenika.
Ova debata o knjigama i njihovom sadržaju otvara širu diskusiju o slobodi govora, obrazovanju, i mogućnosti umetnika da se izraze bez straha od cenzure. Knjige, kao nosioci različitih ideja i perspektiva, igraju ključnu ulogu u kulturi i obrazovanju, i zabrana bilo koje knjige može imati dugoročne posledice po društvo.
Kako se ove pravne borbe nastavljaju širom SAD, jasno je da pitanje cenzure i slobode govora ostaje goruće. Tržište knjiga se suočava sa sve većim izazovima u pogledu toga šta bi trebalo ili ne bi trebalo biti dostupno čitaocima, a odluke sudova će odrediti sudbinu mnogih dela koja su bila predmet rasprava. Biljeni su pozivi na veću otvorenost i razumevanje, kako bi se osiguralo da svi glasovi budu čuti, a sva dela literature imaju pravo na mesto u biblioteci bez obzira na njihovu temu.
