Očekuje se da će Federalne rezerve (Fed) zadržati kamatne stope na trenutnom nivou, uprkos kontinuiranim pritiscima koje vrši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp. Prema izveštaju Rojtersa, Trampov nedavni sastanak sa zvaničnicima Feda u Vašingtonu, gde je istakao podatke o ekonomskom rastu, je još jednom potvrdio njegov stav o neophodnosti smanjenja kamatnih stopa.
Tokom posete, Tramp je komentarisao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto u drugom kvartalu, što je prema njegovim rečima iznad očekivanja analitičara. Istakao je da bi niže kamatne stope olakšale ljudima kupovinu i refinansiranje domova. Njegovi komentari na društvenim mrežama ukazuju na to da već duže vreme vrši pritisak na Fed da smanji kamate, iako su neki članovi Odbora za otvoreno tržište izrazili rezignaciju prema njegovim zahtevima, smatrajući da bi umjereno smanjenje od četvrtine procentnog poena bilo prihvatljivije rešenje.
Tramp je izneo ideju da se kamate spuste sa trenutnog opsega od 4,25-4,50 odsto na jedan procenat, što bi predstavljao „drastičan korak“ sa trenutnim ekonomskim stanjem. Ove tvrdnje su, međutim, naišle na oprez među zvaničnicima Feda, koji naglašavaju rizike od daljeg povećanja inflacije, što može prouzrokovati neželjene posledice za ekonomiju.
Tržišta su, uprkos tim upozorenjima, postavila očekivanja da bi moglo doći do smanjenja kamatnih stopa u septembru, što bi se uklopilo u trenutne projekcije Feda o dve nove redukcije do kraja godine. Ova očekivanja su dodatno pojačana Trampovim optimizmom u vezi sa ekonomskim rastom, dok se u isto vreme postavlja pitanje koliko će centralna banka biti spremna da reaguje na pritiske iz Bele kuće.
Neki analitičari smatraju da bi smanjenje kamatnih stopa moglo pomoći u stimulaciji ekonomije, ali drugi ukazuju na potrebu očuvanja stabilnosti inflacije. Pitanje ostaje da li će Fed zadržati svoju dosadašnju politiku ili će na kraju popustiti pod Trampovim pritiskom. Ova situacija sa kamatnim stopama nije samo ekonomsko pitanje, već i političko, s obzirom na blizinu predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ekonomisti se takođe pribojavaju da bi prebrza redukcija kamatnih stopa mogla izazvati inflacione pritiske koji bi dodatno otežali oporavak ekonomije nakon tih teških meseci. Kako tržišta i ekonomisti analiziraju situaciju, jasno je da će svaka odluka Feda imati dalekosežne posledice ne samo na američku ekonomiju, već i na globalna tržišta.
U međuvremenu, Trampova administracija nastavlja da komunicira sa Federalnim rezervama u nadi da će uticati na njihovu odluku. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje kamatnih stopa moglo pružiti ulaznicu za novo ovogodišnje ekonomisko oporavak, dok su drugi skeptični prema efikasnosti takve mere.
Kako se septembar bliži, svi u Americi i širom sveta s neizvesnošću čekaju odluku Feda. Na osnovu najnovijih ekonomskih pokazatelja, jasno je da će svaki potez koji centralna banka pokuša da učini imati značajne posledice, kako za sektor nekretnina, tako i za širu ekonomsku sliku. Dok se svet suočava sa ekonomskim izazovima, pitanja kamatnih stopa će i dalje ostati u centru pažnje, sa neizvesnošću koja očigledno i dalje preovladava.
