U martu 2023. godine, svetske cene hrane ostale su uglavnom stabilne u poređenju sa februarem, uprkos činjenici da su cene biljnih ulja zabeležile rast od 3,7 procenata, kako je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pri Ujedinjenim nacijama. Ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) porasla je za 6,9 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali je istovremeno bila niža za 20,7 procenata u odnosu na vrhunac koji je postignut u martu 2022. godine, što ukazuje na promene na globalnom tržištu hrane.
Prema izveštaju FAO-a, vrednost FFPI za mart iznosi 127,1 poen, što predstavlja minimalan porast u odnosu na februarskih 126,8 poena. Ovaj rezultat rezultat je složenih interakcija u različitim kategorijama proizvoda. Mesečni rast vrednosti indeksa u kategorijama mesa i biljnih ulja, u kombinaciji sa padom cena žitarica i šećera, doprinose ukupan indeks ostaje relativno stabilan. Indeks cena mlečnih proizvoda ostao je nepromenjen tokom marta.
Gledajući lično cene mesa, one su u martu zabeležile lagani porast od 0,9 procenata na 118 poena, što je i dalje 2,7 procenata više nego u istom mesecu prošle godine. Ovaj porast cene mesa može se prepisati pre svega poskupljenju svinjskog mesa, koje je tokom meseca bilo u fokusu analitičara.
Cene biljnih ulja su, s druge strane, zabeležile značajan porast vrednosti, sa indeksom koji je porastao za 3,7 procenata, dosegnuvši 161,8 poena. U poređenju sa istim mesecem prošle godine, cene biljnih ulja su čak više za 23,9 procenata. Ovaj trend rasta cena uzrokovan je većim troškovima palminog, sojinog i suncokretovog ulja, kao i ulja repice. Povećanje cena biljnih ulja može imati dalekosežne posledice na globalnu potražnju i ishranu, s obzirom na to da su ona ključni sastojak u mnogim kuhinjama širom sveta.
Međutim, cene žitarica su u martu zabeležile opadanje od 2,6 procenata, spuštajući se na 109,7 poena. Na godišnjem nivou, cene žitarica su manje za 1,1 procenat. Ovaj pad može se povezati s promenama u proizvodnji i potražnji, kako globalna tržišna dinamika utiče na dostupnost.
Indeks cena šećera također je zabeležio pad, smanjujući se za 1,4 procenata na 116,9 poena. Ovaj pad cene šećera prvenstveno je posledica slabije globalne tražnje, što je smanjilo zabrinutost zbog nedostatka zaliha. Na godišnjem nivou, cene šećera su niže za 12,3 procenata, što pokreće pitanje o budućim trendovima i potražnji na tržištu.
Izvještaj FAO-a doprinosi razumevanju kompleksnosti globalnog tržišta hrane i ukazuje na uticaje koji se javljaju u različitim sektorima proizvodnje. Stabilnost cena u nekim kategorijama i pad u drugima može da odražava mnoge faktore, uključujući klimatske uslove, logističke izazove, kao i geopolitičke tenzije koje mogu uticati na trgovinu i pristup resursima.
Kako se svet suočava s izazovima uzrokovanim promenama klime, pandemijama i sukobima, važno je pratiti kretanje cena hrane, jer one direktno utiču na životni standard potrošača, posebno u zemljama u razvoju. FAO i druge međunarodne organizacije igraju ključnu ulogu u prikupljanju podataka i pružanju informacija o kretanjima na tržištu hrane, što može pomoći vladama, proizvođačima i potrošačima da bolje razumeju trenutne trendove i donesu informisane odluke.
