Poskupljenje biljnih ulja, mesa i šećera u svetu nadmašilo je pad cena žitarica i mlečnih proizvoda, čime je indeks cena svetske hrane ostao na visokom nivou, najvišem u poslednjih godinu i po dana, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Prema najnovijim podacima, vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za avgust iznosi 130,1 poen, što predstavlja blagi porast u odnosu na jul gde je indeks iznosio 130 poena. Ovaj podatak ukazuje na konstantan pritisak na potrošače širom sveta usled rasta cena na ključnim tržištima.
Analizirajući detaljnije, indeks cena biljnih ulja se u avgustu popravio za 1,4% i dostigao 169,1 poen, što je najviši nivo od jula 2022. godine. Rastu cena doprineli su palmino, suncokretovo i ulje repice. S druge strane, blago opadanje cena sojinog ulja može se povezati sa pozitivnim prognozama roda soje za sezonu 2025/26.
U segmentu mesa, zabeležen je novi rekordan porast, sa indeksom koji je u avgustu porastao za 0,6% na mesečnom nivou i za impozantnih 4,9% u odnosu na avgust prethodne godine, sada iznosi 128 poena. Ovaj rast uglavnom se pripisuje povećanoj potražnji iz velikih tržišta poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine, dok su cene svinjskog mesa zadržale stabilnost. Značajno smanjenje cena živinskog mesa može se pripisati velikim izvoznim viškovima iz Brazila.
S druge strane, cena šećera je nakon pet meseci pada zabeležila blagi rast od 0,2%, dostigavši 103,6 poena. Ipak, još uvek je za 9% jeftinija u odnosu na avgust 2024. Razlog za porast cena su slabiji prinosi šećerne trske u Brazilu i povećana potražnja iz Kine, ali su dobru procenu roda u Indiji i Tajlandu donekle ublažile ove promene.
Kada su u pitanju žitarice, vrednost indeksa cena opala je za 0,8% u odnosu na prethodni mesec i za 4,1% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši 105,6 poena. Ova opadajuća tendencija može se pripisati obilnoj ponudi pšenice iz Evropske unije i Rusije, kao i slabijoj potražnji iz azijskih i severnoafričkih zemalja. Ipak, treba napomenuti da su cene kukuruza nastavile sa rastom treći mesec zaredom, što može ukazivati na specifične regionalne uslove koji utiču na tržište.
Što se tiče mlečnih proizvoda, vrednost tog indikatora pala je za 1,3% na 152,6 poena, ali cene su i dalje za 16,2% više nego u istom mesecu prošle godine. Ovaj pad ukazuje na volatilnost na tržištu mlečnih proizvoda, dok potrošači nastavljaju da se suočavaju sa izazovima u pristupu osnovnim prehrambenim potrebama.
Sveukupno, vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za avgust porasla je za 6,9% u odnosu na prošlu godinu, dok je istovremeno za 18,8% niža u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na kompleksne dinamike koje oblikuju globalno tržište hrane i na izazove s kojima se susreću potrošači, farmeri i trgovci.
U svetlu ovih informacija, FAO poziva na pažnju i promišljanje o strateškim rešenjima koja bi mogla ublažiti višestruke pritiske na tržištu hrane i zaštititi najugroženije grupacije potrošača. S obzirom na sve veću globalnu povezanost tržišta, očekuje se da će se trendovi u cenama hrane nastaviti menjati, što će zahtevati stalnu analizu i prilagođavanje politika kako bi se obezbedila stabilnost i dostupnost osnovnih prehrambenih proizvoda širom sveta.
