Svetske cene hrane zabeležile su opadanje u maju, što je rezultat smanjenja cena žitarica, biljnih ulja i šećera, kako je danas objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Prema FAO-u, vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) iznosi 127,7 poena, što predstavlja pad od 0,8% u odnosu na aprilskih 128,7 poena.
Jedan od glavnih uzroka smanjenja cena je indeks cena žitarica, koji je u maju pao za 1,8% na 109 poena, što je najniži nivo od septembra 2020. godine. Cene kukuruza posebno su opale zbog pojačane konkurencije i sezonskog povećanja ponude iz Argentine i Brazila, dok su takođe zabeležena sniženja cena sirka, ječma i pšenice.
Indeks koji prati cene biljnih ulja takođe je smanjen, i to za 3,7% na 152,2 poena. Ovo se može objasniti padom cena palminog ulja, uljane repice, sojinog i suncokretovog ulja. Pored ovoga, indeks cena šećera zabeležio je pad od 2,6% na 109,4 poena, što se ponovo dovodi u vezu s zabrinutošću zbog neizvesnosti u globalnoj ekonomiji i potencijalnim uticajima na potražnju u industriji pića i prerade hrane.
S druge strane, vrednost indeksa cena mesa je porasla za 1,3% na 124,6 poena, što se pripisuje skoku međunarodnih cena govedine, ovčetine i svinjetine. Pored toga, blagi rast od 0,8% zabeležen je i kod indeksa mlečnih proizvoda, koji iznosi 153,5 poena, pri čemu je cena maslaca ostala na veoma visokom nivou zahvaljujući snažnoj potražnji iz azijskih zemalja i sa Bliskog Istoka.
Iz izveštaja FAO-a takođe se navodi da je ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za maj porasla za 6% u poređenju sa istim mesecom prošle godine, ali je istovremeno manja za 20,3% u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na saznanja o promenama u tržištu hrane i izazovima s kojima se suočavaju proizvođači i potrošači širom sveta.
Smanjenje cena hrane može se smatrati pozitivnim znakom u kontekstu globalnog tržišta, ali postoji i zabrinutost zbog potencijalnog uticaja ovih kretanja na proizvodnju i potrošnju hrane. Globalna ekonomija se suočava s neizvesnostima koje potencijalno mogu uticati na potražnju. U ovoj situaciji, proizvođači se suočavaju s izazovima u izazivanju stabilnosti cena, a sve to u svetlu trenutnih ekonomskih kretanja.
Za očekivati je da će trendovi u cenama hrane nastaviti da se prate, posebno uzimajući u obzir potencijalne globalne promene u proizvodnji i potražnji. Napredak tehnologije, klimatske promene i ekonomski faktori igraju značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti tržišta hrane. U isto vreme, potrošači će nastaviti da trpe uticaje ovih cena, što čini važno praćenje kretanja na tržištu hrane.
Ova situacija stvara potrebu za analizu i adaptaciju strategija kako bi se obezbedila stabilna i održiva proizvodnja hrane. Dok globalna zajednica nastavlja da se bori s različitim izazovima, važno je ostati informisan i pripremljen na sve promene koje mogu doći, bilo da su vezane za cene, potražnju ili proizvodnju hrane.
FAO će nastaviti da prati situaciju na tržištu i pružaće ažurirane izveštaje kako bi se osiguralo pravilno informisanje vlada, industrije i potrošača. Stabilnost cena hrane ostaje ključno pitanje za budućnost globalne ekonomije i blagostanje stanovništva.
