Ekonomija evrozone pokazuje znakove oporavka na kraju prošle godine, sa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je premašio prethodne procene. Prema podacima Evrostata, BDP u četvrtom kvartalu 2024. godine porastao je za 0,2 procenta u poređenju sa prethodnim tromesečjem, što ukazuje na zdravije ekonomske osnove nego što se ranije očekivalo.
Revidirani podaci pokazuju da je rast BDP-a u četvrtom kvartalu bio za 0,1 procenta veći od prvobitne procene. Ovaj pozitivni trend je pre svega rezultat rastuće potrošnje domaćinstava, koja je porasla za 0,6 procenata, kao i državnih rashoda, koji su povećani za 0,9 procenata. Investicije su takođe zabeležile kvartalni rast od 0,6 procenata.
Međutim, van ovog optimizma, izvoz i uvoz unutar evrozone su pali po 0,1 procenat. U velikim ekonomijama poput Nemačke i Francuske, situacija je manje povoljna, jer su zabeleženi kvartalni padovi BDP-a od 0,2 procenata u Nemačkoj i 0,1 procenat u Francuskoj. Ova situacija ukazuje na složene izazove sa kojima se suočavaju najveće ekonomije evrozone.
U svetlu ovih ekonomskih pokazatelja, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da prilagodi monetarnu politiku smanjenjem tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Kao rezultat tog poteza, kamatna stopa na depozite sada iznosi 2,5 procenata, dok su kamate na glavne operacije refinansiranja i graničnu kreditnu liniju postavljene na 2,65 procenata, odnosno 2,9 procenata.
Prema najnovijim prognozama ECB-a, očekivanja o ekonomskom rastu evrozone revidirana su naniže. Prognoze sada predviđaju rast od samo 0,9 procenata za 2025. i 1,2 procenata za 2026. godinu, a ovo je u velikoj meri rezultat tokom slabijeg izvoza i investicija. Ovaj trend niskog rasta može da donese dodatne izazove za ekonomsku stabilnost regiona.
Inflacija u evrozoni očekuje se da postigne prosečnu vrednost od 2,3 procenata. Međutim, smeštena je u kontekstu daljeg pada na 1,9 procenata do 2026. godine, da bi zatim mogla ponovo malo porasti na 2 procenata u 2027. godini. Ova kretanja inflacije predstavljaju dodatnu brigu, s obzirom da centralne banke često moraju balansirati između podsticanja rasta i kontrole inflacije.
U ovom kontekstu, prognoza za 2025. godinu revidirana je naviše u odnosu na prethodnu ocenu. To se delimično pripisuje jačoj dinamici cena energenata, koja može imati značajan uticaj na ukupne troškove života i poslovanja.
Ekonomija evrozone, iako se suočava sa izazovima kao što su pad izvoza i oscilacije u kamatnim stopama, pokazuje otpornost kroz rast potrošnje domaćinstava i investicija. Ipak, ekonomske prognoze ukazuju na potrebnu opreznost, s obzirom na potencijalne rizike koji bi mogli ugroziti stabilnost regiona u narednim godinama.
Zajedno sa ovim ekonomskim indikatorima, važno je pratiti i kako će se dalje razvijati situacija na tržištu rada, kao i mogućnosti za jaču integraciju ekonomija unutar evrozonskog prostora. U ovoj kompleksnoj situaciji, strateško planiranje i saradnja članica evrozone biće ključni za obezbeđivanje dugoročne ekonomske stabilnosti i rasta.
