U poslednje vreme, sve više zemalja učesnica na Pesmi Evrovizije traži otvorenu debatu o načinu glasanja publike. Televizije iz Španije i Belgije su otišle i korak dalje, zahtevajući nezavisnu reviziju glasanja njihovih gledalaca. Ovi zahtevi su proizašli iz kontroverza oko rezultata televotinga, posebno u vezi sa Izraelom, Španijom i Belgijom. Postavlja se pitanje: da li je pravi pobednik takmičenja doveden u pitanje i kakve bi to posledice mogle imati?
Analitičar Ognjan Gogić i bivši evrovizijski komentator Dejan Kukrić razgovarali su o ovim temama u emisiji „Hajde da razgovaramo“. Gogić ističe da ovakve reakcije, iako nisu novost, imaju specifičan kontekst u ovoj godini. „Svake godine, nakon takmičenja, uslede slične reakcije zbog velikih očekivanja. Mnoge delegacije puno ulažu, a onda se suočavaju sa razočaranjem“, objašnjava Gogić. On navodi da je Belgija jedan od primera gde su velika očekivanja rezultirala neplasmom u finale.
Sa druge strane, učešće Izraela izazvalo je polarizaciju među publikom. Gogić objašnjava kako deo publike glasova iz solidarnosti, kao što je bio slučaj sa Ukrajinom, dok se istovremeno pojavljuju ozbiljne optužbe o manipulaciji glasovima. Ima optužbi da je vlada Izraela aktivno radila na tome da utiče na glasanje, koristeći plaćene reklame na društvenim mrežama i sumnjive metode glasanja.
Kontraverze oko glasanja dovele su do dva ključna zahteva: revizije rezultata i reforme sistema glasanja za buduće takmičenje. Gogić primećuje da se politička dimenzija takmičenja dodatno produbljuje, posebno u zemljama kao što su Španija i Belgija, gde su žiriji i publika dodelili drastično različite ocene izraelskoj pesmi. To je doprinelo politizaciji takmičenja, što stvara dodatne tenzije među zemljama učesnicama.
Problem reforme glasanja postaje sve aktuelniji. Gogić navodi da postoji predlog da se smanji broj poruka koje pojedinac može poslati na 20, kako bi se smanjila mogućnost kupovine glasova. Dejan Kukrić, koji ima iskustvo u organizaciji Evrovizije, nudi perspektivu o tehničkim i pravnim aspektima glasanja. On smatra da je direktna manipulacija glasovima malo verovatna zbog strogih procedura koje postoje.
Kukrić dodaje da kontrola pan-evropskog televotinga leži u rukama kompanije „Digame“, koja ima iskustvo i revizorske kuće iza sebe, što otežava bilo kakve kompromise koji se lako mogu otkriti. Ipak, on ukazuje na emotivnu prirodu glasanja kao značajan izazov za transparentnost takmičenja. Publika često glasa na osnovu političkih ili društvenih veza, umesto kvaliteta pesama.
„Ukoliko publika glasa zbog emocionalnog odnosa prema nekoj zemlji, to se ne može lako promeniti, posebno u slučajevima kao što su Izrael ili Ukrajina“, ističe Kukrić. Takođe, podseća na ranije kritike o „komšijskom glasanju“ u regionu Balkana, ističući da je to širi fenomen koji je prisutan od ranijih godina.
Kukrić naglašava da pitanje budućnosti Evrovizije ostaje otvoreno. Prevelika borba protiv emotivnog glasanja može ugroziti suštinu takmičenja. Na kraju, postoji rizik da Evrovizija postane sve, samo ne takmičenje za najbolju pesmu. Ovaj razgovor o politizaciji i kontroverzama u vezi sa Evrovizijom poziva publiku i organizatore na razmišljanje o načinu na koji se takmičenje može unaprediti i vratiti svojim izvornim vrednostima.
Ovaj emotivni i kompleksni fenomen koji obuhvata muzičko takmičenje zahteva duboko razumevanje, kako bi se očuvala suština onoga što Evrovizija predstavlja – slavlje muzike i kulture, a ne poluistine i političkih igara. Celi razgovor o ovim pitanjima i izazovima može se pogledati u video segmentu koji je dostupan uz tekst.
