Evroposlanica mađarskog Fidesa Anamarija Viček iz političke grupacije Patriote za Evropu izjavila je kako je jučerašnja diskusija o Srbiji u Evropskom parlamentu bila jednolična, istakavši da je većina poslanika iznosila svoje stavove iz vlastitih perspektiva. U razgovoru sa Tanjugom, naglasila je da Evropski parlament ne može imati duple standarde kada je u pitanju procena određene situacije.
Viček je ukazala na važnost prepoznavanja svih oblika nasilja. „Ako se svi zalažemo protiv nasilja, moramo govoriti i protiv nasilja koje se čini prema demonstrantima, ali i prema policajcima“, rekla je. Pomenula je da su se u poslednje vreme dešavale situacije u kojima su se ljudi sa metalnim šipkama obraćali policiji, što ne bi trebalo da se ignoriše.
„Evropski parlament treba da prepoznaje i suoči se sa stvarnošću u Srbiji. Videli smo kako su neki huligani pokušavali da izazovu građanski rat ili potpun haos u gradu. To ne može biti viđeno kao normalna demokratska aktivnost“, dodala je.
U svom govoru, Viček je naglasila da je važno da Evropski parlament jasno osudi bilo koji oblik nasilja. Takođe je ukazala na to da politički dijalog ne bi trebao da se vodi na ulicama, nego u okviru demokratskih institucija, pre svega u parlamentu. Svi oblici nasilja, bez obzira na to od koga dolazili, ugrožavaju demokratske procese i stabilnost u društvu.
Namera da se fokusira na zadržavanje političkih diskusija unutar institucija je od vitalnog značaja, smatra ona. „Politika se mora voditi u okviru zakona i kroz suprostavljanje ideja, a ne nasiljem“, zaključila je.
Nastavak krize u Srbiji predstavlja izazov ne samo za domaću politiku, već i za međunarodne odnose. Sve to se dešava u kontekstu sve većih tenzija u regionu. Evropska unija je do sada pokušavala da posreduje i pomogne u postizanju stabilnosti, ali trenutne tenzije prete da osujete te napore.
Viček je takođe naglasila kako su građanska prava i slobode ključni za napredak svake nacije. „Ukoliko se nasilje nastavi, podićemo tenzije koje će imati dugoročne posledice, ne samo za Srbiju, već i za čitav Balkan“, upozorila je.
S obzirom na to da su protesti u Srbiji uveliko predstavljeni u evropskoj javnosti, od suštinskog je značaja da se kroz dijalog i političke mehanizme pronađu rešenja koja neće uključivati nasilje. Gubitak poverenja između građana i institucija dovodi do destabilizacije koja može imati katastrofalne posledice.
Društvo ne treba zaboraviti da se demokratija ne može izgraditi na osnovu sukoba i nasilja. Svi akteri, uključujući Evropski parlament, morali bi da igraju aktivnu ulogu u izgradnji mira i podsticanju dijaloga. Kako bi se taj cilj postigao, neophodno je osuditi svako nasilje, bilo koje strane da je.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će EU odgovoriti na trenutnu situaciju. Do sada, postoje signali da Brisel želi da se angažuje kako bi se sprečio dalji eskalacija nasilja. Na svakom nivoe, važno je raditi na smanjenju tenzija i izgradnji poverenja među svim stranama u sukobu.
U zaključku, očigledno je da je situacija u Srbiji kompleksna i zahteva sveobuhvatan pristup. Neophodan je otvoren dijalog i unapređenje odnosa između građana i institucija kako bi se obesmislili svi oblici nasilja i stvorila stabilna i demokratska budućnost. Političke stranke, međunarodne organizacije i nevladine organizacije moraju zajedno raditi na izgradnji društva koje će se temeljiti na razumevanju, toleranciji i miru.
