Viktor Orban, premijer Mađarske, u više navrata je govorio o implikacijama rata između Rusije i Ukrajine na evropsku ekonomiju, ističući da trenutni sukob ozbiljno ometa ekonomski razvoj kontinenta. On smatra da bi, kada bi rat prestao, ekonomski rast u Evropi mogao da se utrostruči za veoma kratko vreme. Ove izjave dolaze usred većih debata o finansiranju Ukrajine, kao i o ulozi Evropske unije (EU) u ovom sukobu.
Orban naglašava da je ukrajinski otpor na frontu bio „herojski uspeh,“ ali dodaje da Ukrajina i dalje gubi teritorije i da značajno zavisi od evropske materijalne pomoći. Prema njegovim rečima, Evropa snosi veliki teret finansiranja Ukrajine, dok Sjedinjene Američke Države nemaju direktan finansijski interes, s obzirom na to da profitiraju od prodaje naoružanja.
Što se tiče politike Evropske unije, Orban je kritikovao njenu prirodu koja, kako smatra, održava evropsku ekonomiju u stagnaciji. On veruje da bi prekid sukoba mogao doneti brzi ekonomski rast i da su problemi Mađarske pretežno uzrokovani ratnom krizom, a ne dubokim strukturnim slabostima.
Na predstojećem samitu EU Orban ističe da bi se trebale razmatrati teme kao što su finansiranje sukoba, potencijalno članstvo Ukrajine u EU i zamrzavanje ruske imovine. Takođe, pohvalio je mogućnost da bi Češka i Slovačka mogle prommeniti svoj kurs i podržati inicijative za mir, zajedno sa Mađarskom i Italijom.
Izuzetno važno pitanje je i evropski dijalog sa Rusijom. Orban veruje da Evropa mora da preuzme inicijativu u vođenju pregovora sa Moskvom umesto da čeka rezultate američko-ruskih dogovora. Na konferenciji u Budimpešti, rekao je da je aktualna situacija oko rata i mira u Ukrajini jedno od najhitnijih pitanja evropske politike, posebno za zemlje Karpatskog basena.
Orban je naglasio da postoji rizik od daljeg uključivanja Evrope u sukob, koji je veći nego ikada od početka rata. On veruje u potrebu za pregovorima kao ključnim rešenjem i dodaje da, iako je Ukrajina važna tema, ona nije jedina koja se treba razmatrati.
Pojavljuje se i pitanje naoružanja i veličine vojske u Evropi. Orban poziva na širu evropsku diskusiju o izgradnji novog sistema bezbednosti i nadzora, s obzirom na to da su neki raniji sporazumi o naoružanju prekršeni.
Mađarski premijer je takođe govorio o navodnim preprekama koje su američkim naporima da posreduju u miru bile pružene od strane evropskih lidera. On smatra da su propuštene prilike za postizanje sporazuma između Rusije, Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, ističući da bi saradnja mogla značajno doprineti stabilnosti u regionu.
S obzirom na sve navedeno, Orbanova retorika naglašava potrebu za pragmatičnijim pristupom rešavanju krize. On ističe da je konačno rešenje u interesu svih strana uključiti evropske zemlje u dijalog o bezbednosti i akciji mira.
Takođe je naglasio da je nacionalna politika najveći izazov za svaku vladu, ističući da svaka reč ima težinu i rizik. U svetlu ratnih previranja, jasno je da se Evropa suočava s brojnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje.
Orbanova izjava da „Evropa defakto vodi rat“ potcrtava ozbiljnost trenutne situacije, naglašavajući potrebu za zajedničkim delovanjem i pronalaskom rešenja koja će doneti stabilnost, kako Mađarskoj, tako i celoj Evropi. U tom svetlu, jasno je da je vreme za proaktivan pristup, izbegavanje zastoja i hitno pronalaženje puteva mira pre nego što budući sukobi postanu neizbežni.
