Evropski i američki berzanski indeksi beleže porast, dok cene nafte i zlata beleže pad, na dan kada investitori analiziraju nove podatke o nemačkoj trgovini i proizvodnji u Italiji. S obzirom na to da se tržišta pripremaju za dodatne ekonomske promene, upravni savet Evropske centralne banke (ECB) juče je najavio smanjenje ključnih kamatnih stopa, što je u skladu sa očekivanjima analitičara.
Naime, ECB je odlučila da snizi tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, čime je kamatna stopa na depozite sada postavljena na 2,5 odsto, dok su kamate na glavne operacije refinansiranja i graničnu kreditnu liniju postavljene na 2,65 odsto i 2,9 odsto. Ove promene će stupiti na snagu 12. marta, a analize pokazuju da je proces smanjenja inflacije „na dobrom putu“. U saopštenju ECB se naglašava da monetarna politika postaje manje restriktivna, što će olakšati troškove zaduživanja za preduzeća i domaćinstva.
Berzanski indeksi su reagovali na ovu odluku. Frankfurtski berzanski indeks DAX zabeležio je porast na 23.052,45 poena, dok je francuski indeks CAC 40 dostigao 8.134,99 poena. S druge strane, britanski FTSE 100 je zabeležio pad na 8.668,35 poena, dok je moskovski MOEX porastao na 3.200,95 poena. Ova dinamika na berzama pokazuje različite reakcije tržišta na fiskalne i monetarne odluke u Evropi.
Tržišta u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su zabeležila rast pred današnje otvaranje, s vrednostima indeksa Dow Jones koja je porasla na 42.801,72 poena, S&P 500 na 5.770,20 poena, a Nasdaq indeks na 18.196,22 poena. Ove brojke ukazuju na pozitivne trendove na američkim berzama, što može biti rezultat optimizma investitora oko budućih ekonomskih pokazatelja.
U međuvremenu, tržište sirovina beleži opadajuće cene. Cena sirove nafte pala je na 66,927 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 70,246 dolara. Ove promene u ceni nafte su rezultat kombinacije ponude i potražnje, kao i globalnih ekonomskih indikatora. Osim toga, evropski fjučersi gasa za april otvoreni su po ceni od 39 evra za megavat-sat, što dodatno oslikava kretanje cena energenata.
Cene plemenitih metala takođe su se smanjile, s cijenom zlata koja je pala na 2.906,08 dolara za uncu, što može biti povezano sa smanjenom potražnjom investitora za ovim vrednim metalom u svetlu promena na tržištu i novih ekonomskih podataka. S druge strane, cena pšenice je porasla na 5,3541 dolar za bušel, što ukazuje na promene u poljoprivrednom sektoru i mogućim izazovima u proizvodnji.
Valutna tržišta takođe bilježe promene, sa vrednošću evra u odnosu na dolar koja iznosi 1,08126 dolara, što je za 0,16 procenata manje u odnosu na petak. Ova situacija može uticati na međunarodnu trgovinu i ekonomske tokove, posebno u kontekstu kretanja izvoza i uvoza.
Investitori i analitičari će pratiti dalji razvoj tržišne situacije, kako u Evropi, tako i u Americi, a naročito će obraćati pažnju na nove podatke o ekonomskoj aktivnosti i inflaciji. Promene kamatnih stopa ECB i kretanje berzanskih indeksa mogu dodatno oblikovati tržišna očekivanja i investicione strategije u narednim nedeljama.
