Evropska unija danas je predstavila važan predlog za izmene zakona koji bi značajno promenio način na koji se postupa sa tražiocima azila. Ove izmene omogućile bi državama članicama da deportuju osobe kojima je odbijen zahtev za azil u treće zemlje koje EU smatra bezbednima. Evropska komisija je naglasila da će ovaj predlog ubrzati procese azila i smanjiti pritisak na postojeće sisteme azila unutar zemalja članica.
Komesar EU za unutrašnje poslove i migracije, Magnus Bruner, izjavio je da revidirani koncept bezbednih trećih zemalja predstavlja novi alat kojim se državama članicama omogućava efikasnija obrada zahteva za azil. Prema njegovim rečima, ovakav pristup je u skladu sa vrednostima i osnovnim pravima EU. Predlog zakona ukida obaveznu vezu između tražioca azila i bezbedne treće zemlje, što znači da bi migranti mogli biti vraćeni i bez prethodnog osobnog povezivanja sa tim zemljama.
Međutim, predlog nije naišao na sveopšte odobravanje. Grupa za ljudska prava Amnesti internešenel kritikovala je amandmane koji predviđaju da, ukoliko tražioci azila ulože žalbu na odbijeni zahtev, ne mogu automatski ostati na teritoriji EU tokom postupka žalbe. Olivija Sandberg Diz, predstavnica Amnestija za migracije i azil u EU, istakla je da će ova revizija dodatno otežati pristup azilu u Evropi, smanjiti prava ljudi i povećati rizik od vraćanja i proizvoljnog pritvaranja u trećim zemljama.
Ove promene proizašle su iz pakta o migraciji koji je EU usvojila 2023. godine. Očekuje se da će ove izmene stupiti na snagu 2026. godine, ali će biti potrebno i odobrenje Evropskog parlamenta i vlada članica EU. Ovo dodatno ukazuje na kompleksnost procesa donošenja odluka unutar Unije kada je reč o migracijama i azilu.
Nedavno je Evropska komisija dodala države poput Egipta i Tunisa na listu „sigurnih zemalja“, što ukazuje na trenutnu politiku vraćanja tražilaca azila. Ove zemlje će, prema predlogu, biti korišćene kao potencijalne destinacije za deportaciju onih koji su dobili odbijenicu za azil. Ova odluka je izazvala pažnju i zabrinutost kod humanitarnih organizacija, koje upozoravaju na kršenja ljudskih prava u navedenim zemljama.
Nedaleko od ovih predloga, Evropska komisija je već u aprilu 2023. godine predložila da se članicama EU dopusti osnivanje centara za migrante izvan granica Unije. Ovi centri bi služili za smeštaj tražilaca azila kojima je zahtev odbijen dok čekaju deportaciju. Ove ideje predstavljaju značajan pomak u pristupu EU prema migracijama i azilu, a skeptici s pravom ukazuju na mogućnost zloupotrebe takvih centara.
Analitičari i aktivisti predviđaju da bi ovakva politika mogla dodatno produbiti humanitarnu krizu na granicama EU, pogotovo s obzirom na to da se mnoge zemlje izvan Unije suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa ljudskim pravima. Pitanje azila i migracija u EU takođe je postalo predmet sve većih političkih podela unutar samih članica EU, što dodatno otežava usvajanje zajedničkih rešenja.
Predložene izmene zakona ukazuju na to da EU nastoji da preusmeri odgovornost za rešavanje pitanja migracija i azila na države članice i treće zemlje. Ovo znači da bi EU mogla smanjiti sopstvenu obavezu pružanja azila, pritom prebacujući teret na vanjske partnere za koje se često sumnja u njihovu sposobnost da efikasno zaštite prava migranata.
S obzirom na sve ove okolnosti, predložene izmene zakona o azilu izazvale su značajnu pažnju i diskusiju u medijima i među ljudskim pravima organizacijama, čime se ponovo otvorilo pitanje kako će EU uravnotežiti potrebu za kontrolom migracija sa obavezom da se poštuju ljudska prava i vrednosti koje promoviše. U narednim mesecima, očekuje se da će ovaj predlog biti predmet dalje rasprave i analiza kako bi se osiguralo da integritet evropskog sistema azila ostane očuvan.
