Poljski premijer Donald Tusk izjavio je danas da bi nastavak projekta Severni tok 2 bio u suprotnosti sa strateškim interesima Evrope, koja teži da postane potpuno nezavisna od ruskih energetskih resursa. Ove reči iznete su nakon sastanka lidera Evropske unije, koji se fokusirao na podršku Ukrajini i bezbednost na kontinentu. Ovaj sastanak održan je u Parizu, a prisustvovali su mu visoki zvaničnici iz različitih evropskih zemalja.
Tusk je podsetio na trenutnu situaciju u Evropi, naglašavajući da se lideri sada fokusiraju na jačanje sankcija protiv Rusije, umesto na obnovu ekonomskih odnosa sa ovom zemljom. On je ukazao na to da su sankcije već u punoj primeni, a predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, je naglasio da bi, ukoliko Evropa nastavi istim tempom, Ukrajina mogla efikasno da se brani u narednoj godini.
Poljski premijer je istakao kako trenutno nije izvesno da li će Rusija izdržati ovu godinu s obzirom na teško stanje njene ekonomije koje je prouzrokovano uvedenim sankcijama. Na pitanje o mogućem nastavku Severnog toka 2, Tusk je izrazio uverenje da to ne odgovara evropskoj strategiji, koja se fokusira na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
On je naglasio da, prema njegovim saznanjima, Sjedinjene Američke Države shvataju da Evropa nema interes za ponovno aktiviranje Severnog toka 2. Tusk je dodatno pojasnio da su informacije o navodnim američkim planovima za obnovu ovog gasovoda objavljene isključivo u medijima, bez zvanične potvrde nadležnih vlasti.
Ovaj kontekst dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa snabdevanjem energentima, a sve više se razmišlja o alternativen izvorima energije u svetlu trenutne geopolitičke situacije. Sankcije protiv Rusije, koje su uvedene nakon početka sukoba u Ukrajini, imaju dubok uticaj na rusku ekonomiju, ali i na evropske zemlje koje su godinama bile oslonjene na ruski gas.
U međuvremenu, mnoge evropske države rade na diversifikaciji svojih snabdevanja energentima, istražujući obnovljive izvore energije, kao i mogućnosti uvoza gasa iz drugih zemalja. Prema izjavama lidera na sastanku u Parizu, očigledno je da se Evropi ne žuri da ponovo uspostavi ekonomske odnose sa Rusijom, sve dok traju tenzije i sukobi u Ukrajini.
U ovom kontekstu, Tuskovo stajalište je u skladu sa sve izraženijom potrebom za energetskom nezavisnošću Evrope. Ukrajinska kriza dodatno je osnažila ovaj postulat, jer su evropski lideri svesni da se zavisnost od ruskih energenata može smatrati strateškim rizikom. Ova situacija naglašava potrebu za bržim razvojem alternativnih izvora energije, kao i većim ulaganjima u obnovljive izvore.
Osim toga, evropski zvaničnici smatraju da je neophodno jačati saradnju među zemljama članicama i otvarati nova tržišta za energente. Sve te mere imaju za cilj da se učvrsti stabilnost EU i osigura energetska sigurnost kontinenta u budućnosti.
U narednim mesecima, svakako će biti zanimljivo posmatrati kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu mogućih dodatnih sankcija protiv Rusije i napora koje će Evropa uložiti u postizanje energetske nezavisnosti. Tuskovo stajalište može poslužiti kao nebopečese oko kojeg će se okupljati evropski lideri dok traže rešenja za izazove koje donosi trenutna globalna situacija.
Iako se mnogi suočavaju sa teškim odlukama, jasno je da će Evropa nastaviti da traži put ka energetskoj nezavisnosti, a da će pitanje Severnog toka 2 ostati ključna tema u debati o budućim odnosima sa Rusijom.
