Centralne banke širom sveta već duže vreme iznose zabrinutost zbog nastavka kovanje kovanica niske denominacije, koje kao da su postale višak u ekonomskom sistemu. Iako ove kovanice i dalje ulaze u promet, vrlo brzo se povlače iz svakodnevne upotrebe, što postavlja pitanje efektivnosti i praktčnosti njihovog kovanja.
Niske denominacije, kao što su kovanice od jednog i pet centi, često se doživljavaju kao teret za potrošače i trgovce. U mnogim zemljama, ovi novčići se retko koriste u transakcijama, što dovodi do situacije da ih ljudi čuvaju ili čak bacaju, umesto da ih vraćaju u opticaj. Ovo je prouzrokovalo probleme ne samo za centralne banke, koje se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje ovih kovanica, već i za ekonomiju u celini.
U Americi, na primer, Sveta banka je izjavila da proizvodnja kovanica od jednog centa košta više od same vrednosti kovanice. Slične situacije se mogu primetiti i u Evropi, gde su neki trgovci počeli da odbacuju niske denominacije ili su im čak uveli doplatu za plaćanje u kovanicama. Ovo dovodi do pritiska na vlahu i procese kovanice, kao i na sredstva koja se koriste za njihove proizvodnje. Iako su zlatne kovanice od 10 centi, 20 centi i slične su deo tradicije, sve više potrošača i trgovaca traži rešenja koja će olakšati transakcije.
Zbog ovih pritisaka, centralne banke razmatraju različite pristupe kako bi se reše problem. Neki ekonomisti predlažu da se potpuno prekine kovanje kovanica niske denominacije, dok drugi sugeriraju modifikaciju sistema plaćanja, uvodeći digitalne alternative koje bi smanjile potrebu za fizičkim kovanicama. Digitalne valute, koje su postale sve popularnije, nude rešenja koja bi olakšala svakodnevne transakcije bez potrebe za nošenjem kovanica.
Osim toga, postoji i značajna razlika u potrošačkom ponašanju među različitim generacijama. Mlađe generacije, koje više koriste mobilne aplikacije i e-novčanike, često smatraju da je upotreba fizičkih kovanica zastarela. Ovo može dodatno ubrzati proces tranzicije prema bezgotovinskim plaćanjima, što bi moglo dovesti do smanjenja potražnje za kovanicama niske vrednosti.
U Evropi su neki gradovi već uveli programe koji podstiču korišćenje digitalnih plaćanja, dok su drugde ukinute određene kovanice niske vrednosti kako bi se pojednostavili sistemi plaćanja. Na primer, u Švedskoj, koja je na putu ka postajanju bezgotovinske ekonomije, kovanice od jednog i pet centi su praktično nestale iz opticaja. Slične inicijative se razmatraju i u drugim evropskim zemljama, gde se sve više razmišlja o tranziciji prema digitalnim oblicima plaćanja.
Međutim, izazov ostaje kako uveriti potrošače i trgovce da prihvate ovu promenu. Mnogi se i dalje oslanjaju na gotovinu kao pouzdanje, a strah od gubitka privatnosti prilikom korišćenja digitalnih platformi čini promenu teškom. Osim toga, potrebno je obezbediti da svi delovi populacije, uključujući one koji nemaju pristup tehnologiji, budu uključeni u ovu tranziciju.
Centralne banke sada imaju zadatak da pronađu ravnotežu između modernizacije svojih sistema i očuvanja tradicionalnih oblika plaćanja, dok se suočavaju sa sve većim pritiscima na efikasnost svojih operacija. Dok se svet nastavlja kretati prema digitalizaciji, izgleda da su kovanice niske denominacije na putu da postanu deo prošlosti, oslanjajući se sve više na tehnologiju i inovacije za buduće transakcije. Centralne banke bi trebalo da budu proaktivne u razvijanju strategija koje će olakšati ovu tranziciju i obezbediti glatko prebacivanje na nove oblike plaćanja, dok paze na potrebe i želje potrošača u ovom procesu.
