Evropske zemlje sve više preispituju programe „zlatnih viza“ koji omogućavaju stranim investitorima sticanje boravišnih dozvola uz ulaganja u nekretnine. Ovo se suprotstavlja strategiji Sjedinjenih Američkih Država, koja uvodi nove inicijative kako bi privukla bogate pojedince da se presele na američko tlo.
Cilj ovih mera u Evropskoj uniji je smanjenje negativnog uticaja stranih ulaganja na domaća tržišta nekretnina, posebno u popularnim destinacijama kao što je Lisabon. Prema izveštaju Blumberga, mnoge evropske zemlje su već preduzele korake kako bi zaštitile svoje tržište, a Portugalija je donela odluku da ukine sticanje stalnog boravka putem kupovine nekretnina. Umesto toga, investitori će morati da se fokusiraju na ulaganje u odobrene investicione fondove ili kapitalne projekte unutar Portugala, s minimalnom investicijom od 500.000 evra.
Ono što je posebno važno jeste da su ta ulaganja sada orijentisana ka projektima koji uključuju više od 60% domaćih sredstava. To uključuje finansiranje poljoprivrede, solarnih panela i drugih lokalnih inicijativa. Donacije neprofitnim organizacijama su takođe postale opcija, sa iznosima koji se kreću od 200.000 do 250.000 evra, u zavisnosti od regije.
S druge strane, Grčka i dalje nudi mogućnost sticanja stalnog boravka kroz kupovinu stambene nekretnine, ali samo uz minimalna ulaganja od 400.000 do 800.000 evra. Alternativno, investitori mogu uložiti 250.000 evra u komercijalne objekte koji će biti prepravljeni u stambene prostore.
U Italiji, program vizne politike za investitore traje od 2017. godine, sa minimalnim iznosima ulaganja od 250.000 do dva miliona evra, uključujući i donacije za javne svrhe. Zemlja je otvorila svoja vrata bogatim pojedincima u nadi da će ojačati ekonomiju, ali izazovi koji proizlaze iz stranih investicija ostaju, pa je pažnja prema lokalnom stanovništvu postala prioritet.
S druge strane, Španija je prošle godine okončala svoj program zlatnih viza, usredsređujući se na povećanje dostupnosti pristupačnih stanova lokalnom stanovništvu. Ovaj program, koji je dodeljivao dozvole boravka strancima koji su investirali najmanje 500.000 evra u nekretnine, privukao je mnoge investitore, pretežno iz Kine, Rusije, SAD-a i Velike Britanije. Program je pokrenut kao odgovor na finansijsku krizu 2008. godine, ali je na kraju postao politički teret za vladu premijera Pedra Sančeza.
Irsku je takođe zadesila slična sudbina; njen program „zlatnih viza“ je okončan u februaru 2023. godine nakon detaljnog preispitivanja. Ovaj program je uveden 2012. godine i nudio je privremeni boravak strancima sa ličnim bogatstvom od najmanje dva miliona evra. Na ovaj način, Irska je želela da privuče bogate investitore, ali je nakon analiza shvatila da takav pristup ne donosi željene ekonomske rezultate.
Analitičari smatraju da su ovakve promene u strategiji evropskih zemalja rezultat shvatanja dugoročnih posledica stranih ulaganja. Glavni fokus jeste sada postavljanje jasnijih granica i pravila kako bi se osiguralo da ekonomski benefiti ne štete domaćim zajednicama. Ova politika može biti odgovor na sve jači pritisak javnosti za očuvanjem lokalnih tržišta i stabilnosti cena nekretnina.
U sve manje prijateljskoj atmosferi prema stranim investicijama, očigledno je da se evropske zemlje okreću novim modelima privlačenja investicija koji više ne oslanjaju na klasične metode poput „zlatnih viza“. Fokusirajući se na lokalne resurse i zajednice, evropski lideri definitivno su postavili jasniju sliku o tome kako maštaju o budućnosti svojih ekonomija.
