Talas mera usmerenih protiv nauke i obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su započeli sa predsednikom Donaldom Trampom, izazvao je alarmantne reakcije među naučnicima. Ove mere obuhvataju rezove u budžetu za klimatske programe, preispitivanje važnih projekata vezanih za veštačku inteligenciju i sve veće političke pritiske na etičke komitete. Prema izveštaju Američkog udruženja za napredak nauke (AAAS), naspram ovakvih poteza, stotine istraživača razmatraju mogućnost odlaska u inostranstvo.
Evropske zemlje, prepoznajući ovu situaciju, brzo su se organizovale kako bi privukle deo najvrednijih naučnih kadrova iz SAD-a. S obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države vekovima važne u naučnom svetu, Evropa koristi ovu priliku kako bi osnažila svoj položaj kao globalnog centra nauke. U ovom kontekstu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokrenula je inicijativu „Izaberite Evropu za nauku“ (Choose Europe for Science) u maju, koja uključuje paket od 500 miliona evra namenjen privlačenju stranih istraživača. Ova inicijativa takođe teži pojednostavljenju procesa dobijanja naučnih viza i jačanju mobilnosti unutar Evropske unije, s ciljem da se do 2027. godine poveća broj stranih naučnika u Evropi za 20 procenata.
Austrija i Španija se ističu kao vodeće zemlje u sprovođenju konkretnih mera. Austrijska akademija nauka pokrenula je program koji finansira 25 američkih istraživača, kojima se nudi po 500.000 evra tokom naredne četiri godine. S druge strane, Španija je nedavno proširila svoj program „ATRAE“, koji nudi grantove od milion evra po projektu i dodatnih 200.000 evra istraživačima iz SAD-a, s planiranim ukupnim ulaganjima od 135 miliona evra u naredne tri godine sa ciljem privlačenja vrhunskih naučnika iz oblasti klimatskih nauka, veštačke inteligencije i svemira.
Severne zemlje poput Švedske, Danske i Finske takođe su privlačne za naučnike, nudeći kvalitetan život i održiv model rada. U Stokholmu je pokrenut program „Nordic Science Residency 2025“, koji pruža do 700.000 evra za trogodišnje projekte naučnika koji žele slobodu istraživanja.
Prema statistikama Evrostata, broj istraživača koji dolaze u Evropsku uniju porastao je za 12 procenata u 2025. godini u poređenju sa prethodnom godinom, pri čemu 15 procenata novih dolazaka dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovi trendovi su jasna indikacija da mnogi naučnici traže alternativne lokacije koje pružaju bolje uslove za rad i istraživanje.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da osim finansijske podrške, osnovni faktori za privlačenje naučnika uključuju slobodu istraživanja, političku stabilnost i otvorenost za saradnju između javnog i privatnog sektora. U trenutku kada Trampova administracija deluje sve više distancirano od nauke, Evropa nastoji da se pozicionira kao nova „sigurna luka“ za naučnike. Ova inicijativa nije samo finansijski podsticaj; ona nosi snažnu poruku da Evropa želi biti domaćin naučnicima koji traže podršku, resurse i mogućnost za napredak bez preprekama koje su prisutne u SAD-u.
Ova situacija pruža jedinstvenu priliku za Evropu da se etablira kao globalni lider u naučnim istraživanjima i inovacijama, istovremeno jačajući svoju poziciju na svetskoj naučnoj sceni. U svetlu ovih događaja, budućnost evropskih naučnih kapaciteta izgleda svetlije nego ikada, ukazujući na pokušaj da se odgovori na izazove koje postavlja trenutna američka administracija i njen odnos prema nauci.
