Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju su zabeležile rast od pet odsto godišnje od početka 2025. godine, dostižući skoro četiri milijarde kubnih metara, prema podacima koje je objavio evropski analitički centar „Bruegel“. Ovi podaci ukazuju na nastavak snažne zavisnosti Evrope od ruskih energetskih resursa uprkos previranjima na globalnoj energetskoj sceni.
Prema izveštaju TASS-a, Evropska unija je uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a u prva dva meseca ove godine, što predstavlja povećanje u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je uvezeno 3,74 milijarde kubnih metara. U februaru 2025. godine, isporuke ruskog LNG-a Evropi iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 1,68 milijardi kubnih metara u februaru 2024. godine.
Ove brojke dolaze u vreme kada se Evropa suočava sa sve većim izazovima sigurnosti energetskih snabdevanja i potrebu za diversifikacijom izvora gasa. Globalna energetska kriza, prouzrokovana raznim faktorima, uključujući geopolitičke tenzije i klimatske promene, stavila je dodatni pritisak na evropske ekonomije da pronađu održiva i pouzdana rešenja za svoje energetske potrebe.
Ukupan evropski uvoz LNG-a porastao je za sedam odsto od početka godine, odnosno na 22,3 milijarde kubnih metara. Ove brojke ukazuju na sve veću potražnju za tečnim prirodnim gasom u Evropi, koja je u velikoj meri zavisna od uvoza kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Rastuća potražnja za LNG-om može se pripisati nekoliko faktora, uključujući prelazak na čistije izvore energije i smanjenje korišćenja uglja.
Rast ruskog LNG-a u Evropi dolazi usred stalnog nadmetanja sa drugim dobavljačima, uključujući Sjedinjene Američke Države, Katar i Australiju, koji takođe nastoje da prošire svoja tržišta. Sjedinjene Američke Države, na primer, postale su jedan od najvećih izvoznika LNG-a, a njihova konkurencija predstavlja izazov za Rusiju, koja mora da se prilagodi promenama u potražnji i cenama na globalnom tržištu.
Analitičari naglašavaju da bi rast ovih isporuka mogao imati dugoročne posledice po dinamiku energetskih odnosa između Rusije i Evrope. U svetlu nedavnih geopolitičkih sukoba i sankcija, analiza pokazuje da će se Evropa verovatno suočiti sa izborima između energetske nezavisnosti i sigurnosti snabdevanja. Ova dilema može uticati na buduće politike EU prema Rusiji i njenim energetskim resursima.
Pored toga, neki stručnjaci upozoravaju da povećanje snabdevanja ruskog LNG-a može odložiti prelazak Evropske unije na obnovljive izvore energije. Dok se evropski lideri trude da ispune klimatske ciljeve i smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, oslanjanje na prirodni gas, čak i u tečnom obliku, može otežati postizanje tih ciljeva.
U svakom slučaju, nastavak rasta ruskog LNG-a u Evropi naglašava kompleksnost trenutne situacije na tržištu energije. S obzirom na to da globalni energetski pejzaž i dalje evoluira, smatra se da će za evropske lidere biti ključno da pronađu balans između kratkoročnih potreba i dugoročnih ciljeva u energetskom sektoru.
Na kraju, isporuke LNG-a nisu samo ekonomska pitanja, već su i pitanje nacionalne i energetske sigurnosti. Kako se tržište razvija, tako će i strategije Evropske unije morati da se prilagođavaju dinamičnim uslovima kako bi se osigurala stabilnost i održivost snabdevanja koje će zadovoljiti potrebe evropskih potrošača.
