Bioskop „Partizan“ u Beogradu, koji je bio svojevrsni simbol kulture pre devedesetih, nosi posebnu težinu u kolektivnoj svesti starijih generacija. Poznat po projekcijama erotskih i borilačkih filmova, „Partizan“ je predstavljao mesto okupljanja i fenomen koji se pamti, ali se i danas preispituje.
Smešten u blizini nekadašnje glavne železničke stanice, bioskop je bio skriven iza gustih krošnji drveća. Ovaj položaj je omogućavao publici da se opusti i uživa u filmovima bez znatiželjnih pogleda prolaznika. Kada su mladi Beograđani spominjali poznate bioskope poput „Zvezde“ ili „Odeona“, često bi ih stariji podsećali na „Partizan“, izazivajući smeh i znatiželju, ali i ponekad nelagodu.
U vreme kada je pristup video sadržajima bio ograničen, bioskop je nudio jedinstveno iskustvo. Mnogi su posetili „Partizan“ zbog kontroverznih filmova poput „Emanuele“, koji je smatrao erotskim. Ovaj film, koji bi danas bio lako dostupan na internetu, tada je bio neuporedivo izazovniji i uzbudljiviji. Osim njega, ponuda u bioskopu obuhvatala je i „Šveđanke u internatu“ i razne borilačke filmove koji su postali hitovi među mladima.
„Partizan“ je bio više od bioskopa; bio je to mesto gde su se rađale legende i svitala priče o hrabrosti, ljubavi i porocima. Mnogi su posle projekcija ostajali u obližnjem parku, poznatom kao „picin park“, gde su se odvijale noćne aktivnosti koje su dodatno naglašavale njegovu reputaciju. Ova bliskost sa „Partizanom“ budi mnoge kontroverzne uspomene, ali i nostalgiju za vremenima kada su ovakva mesta imala čar.
U „Partizanu“ se moglo doživeti mnogo više od pornografije. Projekcije borilačkih filmova, punih krvi i akcije, privlačile su ekspanzivnu publiku tokom dana. Hongkonške produkcije sa odličnim borilačkim scenama bile su popularne među mlađima i služile kao svojevrsni beg od svakodnevnice.
Nažalost, poput svih legendi, tako i „Partizan“ je nestao iz beogradske mape, a sledeće generacije upoznale su se s drugim tipovima zabave. Evolucija interneta i dostupnost sadržaja su učinili da bioskopi sa specifičnim temama izgube popularnost. „Partizan“ je izgubio mesto u gradu koji se menjao, iako se sećanje na njega i dalje čuva u nostalgiji.
Bioskop je nekad imao i svoj bife, prostoru u kojem su se okupljali ljudi pre ili posle filmova, ali je s vremenom gubio na značaju. U trenutku kada je bio zatvoren, malo ko je zažalio, jer su mnogi odavno prešli na gledanje filmova kod kuće ili online.
„Partizan“ je bio svetlo iz prošlosti, mesto koje je obeležilo jednu eru Beograda. Njegova povezanost sa kulturom i društvenom dinamiko tog vremena ostavlja snažnu poruku o tome kako se grad menja. Danas, Beograd izgleda drugačije i više nije mesto gde se jednom izlazilo u potrazi za neobičnim i zabavnim sadržajem u bioskopima poput „Partizana“.
Iako se fizički izgubio, duh „Partizana“ živi kroz priče onih koji su u njemu odrastali. Veliki gradovi, kao što je Beograd, imaju svoje tajne, a „Partizan“ ostaje jedna od najintrigantnijih. U tom bioskopu nije samo nastala filmska umetnost; tu su se oblikovale i ljubavi, provodili su se najlepši trenuci, i preispitivala su se društvena normativna pravila. Toga se danas u Beogradu više ne može naći, ali se sećanje na „Partizan“ nosi kroz mračne slike prošlosti.
