Pripadnici Uprave kriminalističke policije u Beogradu ponovo su uhapsili Mišu Bačulova, poznatog novosadskog nasilnika i aktivista, odmah nakon što je napustio zgradu Palate pravde u Savskoj. Kako je saopšteno, hapšenje je rezultat novih krivičnih dela koja su se dovela u vezu sa njim, a informacije je prvi objavio Kurir.
Bačulov je saslušan u Višem javnom tužilaštvu, zajedno sa svojim saučesnikom D.C., zbog sumnje da su od 28. do 30. oktobra planirali i dogovarali radnje koje bi dovele do napada na ustavno uređenje Srbije. Na samom saslušanju, M.B. je negirao sve optužbe, dok je njegov saučesnik izneo svoju odbranu. Osumnjičenima se stavlja na teret krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, prema Krivičnom zakoniku.
Tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo pritvor za Bačulova kako ne bi ponovio krivično delo. Međutim, zbog isteka radnog vremena suda, sudija nije mogao da donese odluku o pritvoru, pa je Bačulov pušten na slobodu. Ova situacija je izazvala brojne komentare u javnosti, a mnogi se pitaju kako je moguće da se tako ozbiljne optužbe ne tretiraju sa potrebnom ozbiljnošću.
Međutim, ubrzo nakon ove situacije, Bačulov je ponovo uhapšen 2. novembra 2025. godine dok se nalazio na hospitalizaciji u Kliničkom centru Srbije. Postojale su sumnje da je tokom boravka u bolnici, koristeći službeni mobilni telefon zaposlenih, koordinirao nasilne događaje koji su se odvijali ispred Doma narodne skupštine. Toga dana, održavala su se dva javna skupa, jedan prijavljen, a drugi neprijavljen, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema prvim informacijama iz krivične prijave, sumnja se da su M.B. i D.C. planirali lažno trovanje Bačulova kao način da izazovu masovne proteste. Ideja je bila da se preko medija kreira slika da su vlasti odgovorne za njegovo trovanje, što bi rezultiralo velikim nemirima i potencijalno dovelo do državnog udara. M.B. je zamišljao scenu kako pada i grči se u jednom lokalu u Novom Sadu, uz sugestiju da su tamo „lekari dobri“.
Osumnjičeni D.C. prvobitno je odbio ideju, ali je na kraju pristao da se raspita o mogućnostima trovanja, sugerišući da se koristi „ricin“, otrov za koji se veruje da može izazvati smrtonosne efekte. Dogovoreno je da se ponovo čuju kako bi precizirali kako bi se „ricin“ mogao dostaviti.
Ova serija događaja uzburkala je javnost i postavila ozbiljna pitanja o bezbednosti i zakonodavstvu u Srbiji, a posebno o tome kako se postupa s takvim pretnjama. Sa jedne strane, postoje zabrinutosti zbog mogućeg nasilja, dok sa druge strane, jasno je da pravosudni sistem mora brže da reaguje na ovakve situacije kako bi se sprečilo dalje eskaliranje nasilja.
Uprava kriminalističke policije i Više javno tužilaštvo nastaviće istragu, a javnost će biti obaveštena o daljim koracima i merama koje će biti preduzete kako bi se osigurala sigurnost građana. Očekuje se da će mediji i stručnjaci detaljno pratiti razvoj situacije, s obzirom na težinu optužbi i potencijalne posledice po politički i društveni život u Srbiji. Ova situacija podseća na prethodne incidente koji su izazivali slične tenzije među građanima i političkim strukturama, naglašavajući potrebu za većim nadzorom i transparentnošću u radu državnih institucija.
