U Beogradu, ispred Ekonomskog fakulteta, studenti koji se protive prelasku na onlajn nastavu okupili su se kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo. Ovaj događaj, koji je trebao da bude snažan protest, zapravo je rezultirao malim brojem prisutnih. Mnogi su očekivali da će okupljanje privući veliku pažnju i da će se studenti okupljati u velikom broju, ali je istina bila daleko od tih očekivanja.
Na fotografijama sa protesta jasno je vidljivo koliko je ljudi bilo prisutno. Umesto masovnog okupljanja, prisustvovalo je samo nekoliko studenata. Ova situacija postavlja pitanje o stvarnom interesovanju studenata za problematiku online nastave i o načinu na koji se oni mobilizuju u trenutku kada su im potrebni. Da li su studenti zaista motivisani da se bore za svoja prava ili je trenutni trend pasivnosti prevladao među njima?
Neki studenti su izjavili da su zabrinuti zbog prelaska na onlajn nastavu, jer veruju da to negativno utiče na kvalitet obrazovanja. Smatraju da je interakcija sa profesorima i kolegama od ključne važnosti za njihovo učenje. U isto vreme, drugi studenti su se, međutim, izražavali skeptično prema mogućnosti uspešnog organizovanja prosvetnih okupljanja. Mnogi od njih su se pitali zašto ne koriste druga sredstva za izraz svojih stavova, kao što su društvene mreže ili peticije.
Ono što je još zanimljivije jeste kako se ova situacija odražava na širu društvenu atmosferu. Postavlja se pitanje koliko je važno angažovanje studenata na društvenim pitanjima i koliko su spremni da se bore za ono što smatraju ispravnim. U vremenu kada je obrazovanje više nego ikad pod pritiskom, ključno je da studenti prepoznaju svoje mesto u tom sistemu.
Pored toga, onlajn nastava došla je kao prilagodba zbog pandemije COVID-19 i postavila nove izazove pred sve akademske institucije. Dokle god pandemia ne bude potpuno pod kontrolom, ovakvi modeli nastave će verovatno ostati deo našeg obrazovnog sistema. Mnogi fakulteti su već počeli da implementiraju hibridne modele nastave kao odgovor na zahteve i situaciju u društvu.
Ovaj incident sa protestom na Ekonomskom fakultetu može se posmatrati kao signal za akademsku zajednicu da je potrebno više dijaloga između studenata i profesora. Važno je da rektorati i uprave fakulteta razumeju zabrinutosti studenata i da ih uključe u razgovor o budućim obrazovnim modelima. Komunikacija može biti ključ preporoda studentske inicijative i može pomoći u preispitivanju trenutnih obrazovnih praksi.
Na kraju, može se reći da je određeni stepen protesta i nezadovoljstva znatan deo svake zdrave akademske sredine. Međutim, na činjenicu da je ovakav događaj izazvao više kritike i podsmeh nego ozbiljno razmatranje, može se posmatrati kao pokazatelj stanja stvari. Očigledno je da se studenti suočavaju sa sopstvenim izazovima, koji su možda čak i veći od onih koje donosi sam sistem obrazovanja.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se studenti, profesori i administracija povežu i da zajednički pronađu rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Pitanje onlajn nastave je samo jedna od tema koja zahteva pažnju i razumevanje, te je ključno da studenti koriste svoje glasove na pametan način, a ne samo kroz neorganizovane skupove koji mogu izazvati više prezir nego poštovanja. Engaging students in a meaningful dialogue about education and their futures may ultimately lead to a more productive and engaged academic community.
