Glumac Sergej Trifunović osuđen je danas u Višem sudu u Beogradu na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci. Ova kazna neće biti izvršena ukoliko Trifunović u naredne dve godine ne počini novo krivično delo. Osnov za presudu je to što je kod sebe imao 11,8 grama marihuane.
Na suđenju je ustanovljeno da je Trifunović suštinski priznao krivicu za držanje narkotika. Sudija Marina Barbir je naglasila da je uzimajući u obzir količinu droge koja je pronađena kod njega, procenjeno da je uslovna kazna adekvatna. Trifunović nije prisustvovao objavi presude, što je dodatno podiglo prašinu u javnosti.
S druge strane, mladić iz Padinske Skele, Vladimir Arsenijević, osuđen je na tri godine i četiri meseca zatvora. On je u trenutku hapšenja, koje se dogodilo 18. aprila 2024. godine, imao sa sobom oko 100 grama marihuane namenjene prodaji, a navodi se da mu je Trifunović prodao manju količinu.
Arsenijević je odlukom suda oslobođen pritvora u kojem je proveo vreme od hapšenja, a u njegovom slučaju prilikom odmeravanja kazne uzeta je u obzir njegova ranija krivična dela, posebno osude za krađu. Obojica osuđenih obavezna su da plate sudske troškove, što može dodatno uticati na njihovu finansijsku situaciju.
Ova presuda dolazi u vreme kada se u Srbiji vodi intenzivna diskusija o legalizaciji marihuane i liberalizaciji zakona koji se tiču narkotika. Trifunović, kao javna ličnost, privukao je pažnju medija i javnosti, što dodatno komplikuje njegovu situaciju.
U društvu koje je još uvek polarizovano po pitanju narkotika, Trifunovićeva presuda mogla bi izazvati različite reakcije – od podrške za njegovu uslovnu kaznu do kritike zbog načina na koji se postupa sa poznatim ličnostima u takvim slučajevima.
Na sudu su se čule različite reakcije, a pravnici ističu da je u vezi sa ovim slučajem važno razumeti kontekst u kojem se prekršaji dešavaju. Mnogi smatraju da se javne ličnosti često suočavaju sa strožim sudskim merama samo zbog svog statusa, dok se drugima može oprostiti slična dela.
Postavlja se pitanje da li su zakoni o drogama u Srbiji dovoljno prilagođeni stvarnosti i društvenim normama, te da li bi trebalo razmotriti nove pristupe u tretiranju prekršaja vezanih za narkotike. U nekim krugovima se razmatra mogućnost dekriminalizacije marihuane, uz insistiranje na obrazovanju i rehabilitaciji umesto kaznenih mera.
U svakom slučaju, slučaj Trifunović i Arsenijević predstavlja važan trenutak u javnoj debati o narkoticima u Srbiji i potencijalno može otvoriti vrata za dublje promene u zakonodavstvu i društvenim percepcijama.
Dok će Trifunović nastaviti da se suočava sa posledicama svoje presude, čini se da je pitanje marihuane u Srbiji daleko od konačnog rešenja, a javna rasprava će se nastaviti kako se društvo bliži eventualnim promenama u zakonodavstvu.
Presuda takođe postavlja središnje pitanje o odgovornosti i posledicama koje poznate ličnosti snose kada se nađu u sličnim situacijama. U ovom slučaju, javnost će pratiti kako će se stvari razvijati i šta će biti sledeći koraci za obojicu osuđenih.
