Iako je roming u proteklih nekoliko godina značajno pojednostavljen, ovo pitanje i dalje izaziva brojne nedoumice, pogrešna uverenja i ponekad neprijatna iznenađenja na telefonskom računu. Od 2017. godine, korisnici u Evropskoj uniji ne plaćaju dodatne troškove za roming unutar Unije. Ovaj model počeo je da se primenjuje i u regionu Zapadnog Balkana od 1. jula 2021. godine, što omogućava korisnicima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Severnoj Makedoniji i na teritoriji AP Kosovo i Metohija da koriste svoje telefone pod istim uslovima kao u domaćoj mreži.
Međutim, često se previdi da Hrvatska nije deo tog sporazuma. Stručnjaci iz A1 Srbije napominju da korisnici treba da budu pažljivi prilikom rukovanja svojim uređajima, jer su to osnovni alati za upravljanje romingom. Korisnici mogu da uključe ili isključe roming, omoguće prenos podataka, biraju operatera čiju mrežu žele da koriste i prate svoju potrošnju. Pre putovanja, preporučuje se da se korisnici informišu kod svojih operatera o cenama i uslugama na odabranoj destinaciji. Takođe, korišćenje roming dodataka koje nude operateri često je najpovoljnija opcija za neometano surfovanje i razgovore u inostranstvu.
Da bi izbegli neželjene troškove, korisnicima se savetuje da isključe opcije automatskog ažuriranja aplikacija i podele prenosa podataka u romingu, ukoliko pristup internetu nije neophodan. Trebalo bi izbegavati preuzimanje sadržaja koji zahteva veliku potrošnju podataka, kao što su video snimci ili fotografije. Ukoliko uređaj podržava Wi-Fi opciju, preporuka je da se koristi svuda gde je to moguće.
Pre nego što pređu državnu granicu, korisnicima se savetuje da u podešavanjima svojih uređaja izaberu ručni odabir mreže. Signal mobilne mreže može se prostirati i do 30 kilometara preko državne granice, a nezavisno povezivanje na mrežu stranog operatera može dovesti do neplaniranih troškova.
Od 1. jula 2021. godine, pravila „Roam Like At Home“ primenjuju se u regionu Zapadnog Balkana, koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i AP Kosovo i Metohiju, gde korisnici ne plaćaju dodatne naknade za roming i koriste usluge pod istim uslovima kao u domaćoj mreži. Međutim, često se dešava da korisnici ne proveravaju koje zemlje i pokrajine su deo ovog regiona, što može dovesti do iznenadnih troškova. Hrvatska kao članica Evropske unije ne podleže ovom sporazumu, zbog čega je važno prilikom putovanja, na primer, prema BiH, da se na granici ručno izabere mreža ako planirate da koristite usluge kao kod kuće.
Jedna od najpopularnijih zabluda kada je reč o romingu jeste ta da je roming ukinut. Međutim, usluga i dalje postoji, iako se u nekim slučajevima ne naplaćuje dodatno, posebno u EU i regionu Zapadnog Balkana. Česta greška korisnika potiče od neinformisanosti i nepažnje u upotrebi uređaja. Potrošnja u romingu ne može se uvek pratiti u realnom vremenu, jer se informacije o saobraćaju šalju matičnom operateru tek nakon što inostrani operater obradi podatke. U zavisnosti od države i operatera, ova informacija može da kasni i do 60 dana, što može rezultirati iznenadnim troškovima prilikom sledećeg računa. Iz tog razloga, korisnici bi trebali biti oprezni u korišćenju svojih uređaja kako bi kontrolisali potrošnju i izbegli neprijatnosti na računu.
Ovo su samo neki od saveta i informacija koje mogu pomoći korisnicima da bolje upravljaju romingom i izbegnu dodatne troškove prilikom putovanja. Razumevanje pravila i proaktivan pristup su ključni za očuvanje budžeta dok se koristi mobilni telefon van granica zemlje.
