Donald Tramp, koji je postao poznat po svojim nepredvidivim odlukama, poslednjih meseci šokira svet tako što menja američku politiku na unutrašnjem i spoljnom nivou. Od 20. januara, najznačajnija odluka koja je izazvala burne reakcije je suspendovanje strane pomoći na tri meseca, što je posebno uticalo na Balkanske zemlje. USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj) i Nacionalni fond za demokratiju su glavni izvori donacija za nevladine organizacije u regionu, a njihovo finansiranje direktno utiče na političku scenu.
Na ovogodišnjem skupu povodom ove teme na Euronews Region, urednik RT Balkan, Nikola Vrzić, i politikolog Mladen Mrdalj, govorili su o uticaju Trampovih odluka. Mrdalj ukazuje na to da je Trampova politika već promenila pristup zapadnih fondacija prema nevladinom sektoru u Srbiji. Prema njegovim rečima, fondacije su postale opreznije i počele su da uslovljavaju saradnju sa vladom Srbije, što je dovelo do pojave zajedničkih projekata i akcija.
Mrdalj dodaje da, iako se čini da su nevladine organizacije slabe u svom protivljenju režimu, određene agencije poput CRTA su nastavile sa oštrom kritikom vlasti. Zastupnici nevladinog sektora primetili su da se sa dolaskom novih sredstava iz fondova, odnos između nevladinog sektora i vlasti polako menja. Takođe ističe da bi potpuni prekid pomoći iz USAID-a mogao dovesti do dodatnog prilagođavanja organizacija trenutnim političkim prilikama.
U diskusiji su se dotakli i teme kako ovakve promene utiču na širu sliku političkih odnosa u regionu. Mrdalj je primetio da se Srbija okrenula ka zapadu, ali ne do te mere da bi se radikalno promenile političke struje. Prema njegovim rečima, region postaje ambivalentan dok vlast pokušava da izbalansira odnose između istoka i zapada.
Vrzić se nije slazao sa optimizmom Mrdalja, opisujući USAID kao „ogromnu mašineriju za pranje para“ koja je pod okriljem Stejt Departmenta. On naglašava da ova agencija služi kao sredstvo za implementaciju američke spoljnotrgovinske politike, često pod plaštom humanitarne pomoći. On dodaje da je uloga USAID-a u različitim programima često slična špijunskim operacijama, kao što je to bilo u prošlosti kada je organizacija delovala u Latinskoj Americi.
Razgovarajući o informacijama dostupnim iz izvora kao što su WikiLeaks, Vrzić tvrdi da su dokumenti otkrili brojne nepravilnosti u funkcionisanju USAID-a. Prema njegovim rečima, agencija je umnogome usmerena na saradnju sa lokalnim policijskim snagama, a pružena pomoć nije bila samo ekonomske prirode već i usmerena ka infiltraciji svojih agenata unutar državnih struktura. Ovo, prema njemu, implicira trostruku ulogu gde se agencije koriste za legitimizaciju špijunskih operacija pod krinkom pomoći i reformi.
Konačno, sagovornici su se složili da je važno obratiti pažnju na sveobuhvatne efekte koje takvi potezi američke administracije imaju na političku scenu Balkana. U situaciji kada se ekonomska i politička pomoć suspenduje, nevladin sektor, koji se oslanja na te resurse, suočava se sa mogućim opstankom ili prilagođavanjem u novim okolnostima.
Završavajući diskusiju, Mrdalj i Vrzić naglašavaju potrebu za većim razumevanjem složenih međunarodnih odnosa i njihovih uticaja na domaće politike, istovremeno pozivajući na opreznost u tumačenju američke pomoći i njenog pravog uticaja na društva na Balkanu.
