Brisel istražuje pravne opcije koje bi evropskim kompanijama omogućile da raskinu dugoročne ugovore o isporuci ruskog gasa bez plaćanja velikih penala Moskvi. Ova informacija dolazi iz članka Fajnenšel tajmsa, koji se poziva na izvore bliske Evropskoj uniji. Kako se navodi, ovo pitanje se razmatra kao deo šire strategije EU da se odustane od zavisnosti od ruskih energetskih resursa.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju i izazove koje prate rat u Ukrajini, Brisel je postavio kao prioritet smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije. Prethodna zavisnost evropskih zemalja od ruskog gasa postala je predmet kritika i pritiska za brže prelazak na alternativne izvore energije. U tom kontekstu, predstavnica Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen najavila je rad na mogućnostima raskida ugovora još u januaru. Ona je istakla da će evropski komesar za energetiku u prvih sto dana svog mandata predstaviti dokument koji će adresirati ovu problematiku.
Izvor Fajnenšel tajmsa navodi da su pravne opcije koje se razmatraju ključne za omogućavanje evropskim firmama da zaštite svoje interese bez značajnih finansijskih gubitaka. Kako se očekuje, izveštaj bi mogao biti objavljen u prvoj polovini marta, što bi moglo otvoriti vrata za dalje korake prema smanjenju zavisnosti EU od ruskog gasa i nafte.
Moskva, s druge strane, reaguje na ove napore ističući da su evropske zemlje napravile grešku kada su odlučile da smanje kupovinu ruskih energenata. Predsednik Rusije Vladimir Putin naglasio je da Rusija nije prekinula isporuke gasa Evropi i da postoje različite trase koje mogu biti korišćene za snabdevanje. On je ukazao na to da, umesto direktne kupovine, mnoge evropske zemlje sada plaćaju više cene kada kupe ruski gas i naftu od posrednika.
„Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o energetici“, rekao je analitičar iz Brisela. „Potrebno je smisliti strategije koje će omogućiti da se sačuva energetska bezbednost, ali i da se smanji zavisnost od ruskih resursa.“ Ovo pitanje se stoga postavlja kao pitanje koje zahteva hitnu pažnju i delovanje, naročito u svetlu visokih cena energenata i opasnosti od energetske krize.
Analitičari takođe ukazuju na to da se EU suočava sa sve većim pritiskom da pronađe alternativne izvore energije. U poslednjim mesecima, mnoge evropske nacije su povećale investicije u obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na održivije obrasce potrošnje energije.
Osim toga, postoji i međunarodni pritisak na Evropsku uniju da preduzme brže i efikasnije mere u borbi protiv klimatskih promena. U tom smislu, Brisel se okreće partnerstvima sa drugim zemljama kako bi obezbedio diversifikovane energetske tokove.
U međuvremenu, dok se evropski lideri pripremaju za nove strategije, situacija sa energetskim resursima ostaje napeta. Cene energenata su u stalnom porastu, a mnoge zemlje su već donele odluke o ograničavanju potrošnje tokom zimskih meseci kako bi se sprečila dodatna kriza.
Ova situacija ne samo da utiče na ekonomije zemalja članica EU, već ima i značajan uticaj na građane, koji se suočavaju sa višim troškovima života usled poskupljenja energenata. U svetlu ovih događaja, očekuje se da će Brisel doneti ključne odluke koje će oblikovati energetsku politiku Evrope u budućnosti.
