Evropska unija preduzima korake ka mogućem bržem procesu prijema Ukrajine i Moldavije, razmatrajući izmene svojih pravila kako bi prevazišla mađarski veto koji je dosad blokirao formalne pregovore. Fajnenšel tajms izveštava da je Mađarska redovno stavljala veto na proceduralne odluke potrebne za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, ukazujući na navodne probleme sa diskriminacijom etničkih Mađara u toj zemlji, kao i na moguće ekonomske posledice za EU.
Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, upozorio je da bi članstvo Ukrajine u EU moglo doneti ozbiljne posledice za Uniju, sugerišući da bi Brisel morao da premesti većinu svojih finansijskih sredstava ka Kijevu, dok bi ukrajinski poljoprivredni proizvodi mogli ugroziti evropsku poljoprivredu.
U svetlu ovih izazova, Evropska komisija predlaže prilagođavanje pravila kako bi se omogućilo pokretanje tehničkog rada na više pregovaračkih klastera bez formalne odluke o njihovom otvaranju. Klasteri obuhvataju grupe povezanih politika koje kandidati moraju uskladiti sa standardima EU.
Brisel je na poslednjem sastanku podržao plan predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da se otvaranje klastera omogući kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasnom odlukom, što bi moglo ubrzati proces prijema.
O ovom pitanju će se raspravljati na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu krajem nedelje. Ukrajina je podnela zahtjev za članstvo u EU u februaru 2022, dok je Moldavija učinila isto mesec dana kasnije. Njihove kandidature se često posmatraju kao paket, iako postoje podeljena mišljenja o tome da li ih treba razmatrati zajedno ili odvojeno. Predsednik Zelenski smatra da bi razdvajanje kandidatura moglo poslati pogrešnu poruku o bezbednosnim garancijama za Kijev.
Mađarska je jedina članica EU koja odbija da isporučuje oružje Ukrajini i često kritizuje sankcije Moskvi. S druge strane, Rusija se ne protivi ukrajinskom članstvu u EU, ali smatra da bi ulazak Ukrajine u NATO predstavljao ozbiljnu bezbednosnu pretnju.
Komplikovana geopolitička situacija usložnjava proces ekonomske i političke integracije Ukrajine i Moldavije u EU. Mnoge članice smatraju da su nedostaci povezanih politika i različiti interesi članica ključni izazov. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i rasteći geostrateški značaj Moldavije, jačanje političke volje u Uniji moglo bi otvoriti vrata za brže napredovanje u procesu integracije.
U tom kontekstu, Mađarska se ponovo nalazi na meti kritika zbog svojeg stava, dok se ostatak EU suočava sa izazovima koji prate ekonomske i političke promene u regionu. Novi pristup otvaranju klastera mogao bi omogućiti veću fleksibilnost u pristupu i potencijalno ubrzati proces, ali i dalje ostaje pitanje kako će se Mađarska postaviti prema ovoj novoj dinamici.
U ovom trenutku, kao i na neformalnom sastanku u Kopenhagenu, baviće se projektima i vizijama koje mogu oblikovati budućnost dveju zemalja i samog bloka. EU mora uravnotežiti unutrašnje razlike i vanjske pritiske dok pokušava osigurati stabilnost u regionu i podržati evropske aspiracije Kijeva i Kišinjeva.
S obzirom na kompleksnost situacije, neophodno je povesti dijalog koji bi olakšao suradniku u ovom teškom izazovu. Suočena s jasnim pritiscima i izazovima, Evropska unija mora iskoristiti sve raspoložive alate da bi osigurala svoj jedinstveni identitet i širom otvorena vrata za buduće generacije članica.
