Evropska unija je 2024. godine trošila više sredstava na kupovinu ruskog gasa nego na pomoć Ukrajini, istakao je evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen u nedavnom intervjuu za italijanski list La Repubblica. Ovaj podatak izaziva zabrinutost i dovodi u pitanje posvećenost EU podršci Ukrajini, posebno s obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju.
Jorgensen je naveo da je situacija „paradoksalna“ jer je EU, usred sukoba u Ukrajini, nastavila da velikim delom zavisi od ruskih energetskih resursa. „Naša potrošnja gasa iz Rusije je u 2024. godini bila veća od pomoći koju pružamo Ukrajini. Moramo biti obazrivi da ne ponovimo greške iz prošlosti i ne pređemo iz jedne zavisnosti u drugu“, rekao je Jorgensen, naglašavajući potrebu za diversifikacijom energetskih izvora.
U intervjuu je evropski komesar ukazao na to da trenutno EU nabavlja gas prvenstveno od Norveške, zatim iz Sjedinjenih Američkih Država, što u ovom trenutku zadovoljava potrebe članica unije. Ipak, upozorio je da zavisnost od ovih isporuka mora biti privremena. „Nastojimo da dobijamo povoljnije cene i pregovaramo sa Sjedinjenim Američkim Državama o povećanju obima isporuka“, dodao je Jorgensen.
I pored trenutnog zadovoljstva situacijom, komesar je istakao da je ambicija EU da prevaziđe zavisnost od fosilnih goriva, posebno ruskog gasa, kroz ubrzanu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i nuklearnoj energiji. „Ovo je vremenski ograničeno rešenje. Naš cilj je da postanemo energetski nezavisni i da pređemo na održive i ekološki prihvatljivije izvore energije“, rekao je on.
Analitičari ukazuju na to da bi dugoročni planovi EU trebali uključivati povećanje investicija u obnovljive izvore i jaču saradnju među članicama kako bi se obezbedila energetska sigurnost. Ova situacija je posebno važna s obzirom na to da su mnoge evropske zemlje već prošle kroz krize uzrokovane prekidima u isporukama gasa i struje, koje su izazvane geopolitičkim napetostima.
Osim toga, Jorgensen je napomenuo da će EU nastaviti da vodi pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se osigurale stabilne isporuke i povoljnije cene gasa. Naglasio je da je važno pronaći ravnotežu između trenutnih potreba i dugoročne strategije energetske nezavisnosti.
Što se tiče pomoći Ukrajini, evropski komesar je naglasio da EU nije zaboravila na svoju obavezu prema ovoj zemlji i da će nastaviti da pruža podršku u okviru dostupnih sredstava i resursa. „Moramo raditi zajedno kako bismo podržali Ukrajinu u ovim teškim vremenima, ali takođe ne smemo zanemariti sopstvenu energetsku sigurnost“, rekao je Jorgensen.
Kritičari EU podsećaju da je oslanjanje na fosilna goriva, uključujući i gas iz Rusije, dugoročno neodrživo rešenje i pozivaju na bržu tranziciju ka obnovljivim izvorima. Ova kriza može poslužiti kao prilika za EU da ubrza reforme i postavi temelje za održiviji energetski sistem u budućnosti.
U skladu sa tim, mnoge članice EU su već započele projekte vezane za obnovljive izvore energije, uključujući solarne i vetroelektrane, što pokazuje volju za smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva. Taktike i strategije članica biće ključne u postizanju ciljeva i obezbeđivanju energetske nezavisnosti u budućnosti.
Ova situacija sa nabavkom gasa i pomoći Ukrajini jasno ukazuje na kompleksne izazove s kojima se EU suočava, i sve veću potrebu za strateškim planiranjem i bržim akcijama usmerenim ka održivoj energetskoj budućnosti.
