Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izrazio svoje stavove o prijemu zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, naglašavajući da bi brz prijem ovih zemalja bio korisniji od trenutnih aspiracija Ukrajine za članstvo. Tokom gostovanja na mađarskom Radiju Košut, Orban je istakao da bi prijem Ukrajine u EU mogao ozbiljno ugroziti mađarsku ekonomiju, dok bi ulazak Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije mogao doneti značajne ekonomske koristi čitavoj Evropskoj uniji.
Orban je rekao da bi Srbija mogla biti primljena „sutra ujutru“ u EU, naglašavajući da bi to bilo korisno ne samo za Mađarsku, već i za čitavu regiju. On je podvukao da bi ovakva ekspanzija EU doprinela dodatnom širenju ekonomskih mogućnosti za Mađarsku, s obzirom na to da su zemlje Zapadnog Balkana geografski blizu i imaju značajno trgovinsko povezivanje s mađarskim tržištem.
„Gospodin Orban je istakao da bi prijem zemalja iz regiona, kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, takođe trebao biti prioritet“, rekao je on. Prema njegovim rečima, ova tri suseda mogu doneti „izuzetne ekonomske koristi“ Mađarskoj, obzirom na uske ekonomske veze između zemalja.
Tokom svoje izjave, Orban je takođe kritikovao trenutnu situaciju u Ukrajini, tvrdeći da se ta zemlja, koja se suočava s razornim ratom, ne može uporediti s zemljama Zapadnog Balkana po pitanju stabilnosti i potencijala za ekonomski razvoj. On je naglasio da Ukrajina trenutno „odnosi novac“, dok zemlje Zapadnog Balkana nude daleko veće perspektive za razvoj i stabilnost.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini još uvek alarmantna, s obzirom na trajanje sukoba i humanitarnu krizu koja je usledila. Orbanov fokus na Zapadni Balkan može se protumačiti kao pokušaj da se pojača uticaj Mađarske u regionu, ali i kao deo šire strategije da se prevaziđu komplikacije u vezi s razmatranjem ukrajinskog članstva u EU.
Orbanova retorika oslikava njegovu tradicionalnu politiku koja se, između ostalog, oslanja na nacionalne interese i jačanje regionalnih veza. Njegovi komentari su naišli na različite reakcije, a neki analitičari smatraju da bi brzi prijem zemalja poput Srbije mogao stvoriti dodatne tenzije unutar EU, koja se još uvek bori sa unutrašnjim podelama, posebno u svetlu nedavne krize izazvane izbeglicama i ekonomskim izazovima.
U svom izlaganju, Orban nije propustio priliku da istakne kako bi proširenje EU na Balkan donelo korist ne samo Mađarskoj, već i celokupnoj Uniji, ukazujući na potencijal za jačanje ekonomskih veza u regionu. Mađarski premijer smatra da bi integracija ovih zemalja omogućila stvaranje stabilnijeg ekonomskog okruženja, što bi diverzifikovalo izvore energije i trgovine u čitavoj Evropi.
Orbanova izjava takođe može biti viđena kao signal vrednovanja regionalne stabilnosti i interesa Mađarske u odnosu na EU, koji se često prepliću s političkim i ekonomskim prioritetima. On je naglasio potrebu za brzim delovanjem, ukazujući na to da bi prokrastinacija u procesu prijema mogla imati negativne posledice, kako za Mađarsku, tako i za širu evropsku zajednicu.
Kako se situacija u Ukrajini nastavlja da razvija, a tenzije u regionu se održavaju, pitanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan postaje sve važnije. Mađarska pod vođstvom Orbana jasno izražava svoj stav o potrebi i korisnosti ovog procesa, ostavljajući otvorenim pitanja o tome kako će dalje napredovati razgovori o proširenju EU u budućnosti.
